Budističko UČENJE otkriva ~ Kako postupati sa teškim i bolnim osećanjima?

Dokle god smo u sukobu s teškoćama života, misleći da stvari treba da budu drugačije nego što jesu i krivimo okolnosti ili druge ljude za svoju vlastitu nesretnost, nećemo imati jasnoću ili prostranost uma da vidimo šta je to što nas zbilja sputava.

Strpljenje nam dopušta da jasno vidimo obrasce mentalnih navika koji nas drže zatvorenima u samsari, tako nam omogućujući da počnemo da ih razrešavamo. Strpljenje je, stoga, temelj trajne slobode i blaženstva oslobođenja.

Obično je naša potreba da pobegnemo od neugodnih osećaja tako hitna da sebi ne damo dovoljno vremena za otkrivanje odakle ti osećaji zapravo dolaze.

Pretpostavimo da nam neko kome smo pomogli uzvrati nezahvalnošću, ili partner propusti da nam uzvrati naklonost, ili da nas kolega, ili šef, neprestano omalovažavaju ili nam potkopavaju samopouzdanje.

Te stvari bole, a naša je nagonska reakcija da odmah pokušamo da pobegnemo od bolnih osećaja u svome umu, postajući odbrambeno nastrojeni, kriveći drugog, uzvraćajući, ili jednostavno otvrdnjujući svoje srce.

Na žalost, reagujući tako brzo ne dajemo sebi dovoljno vremena da vidimo ono što se zapravo zbiva u našem umu. U stvarnosti, bolni osećaji koji se javljaju u takvim prilikama i nisu nepodnošljivi.

Oni su samo osećaji, svega nekoliko trenutaka ružnog vremena u umu, bez moći da nam prouzroče ikakvu trajnu štetu. Nema potrebe da ih uzimamo tako ozbiljno. Mi smo samo jedna osoba među bezbrojnim živim bićima, a nekoliko trenutaka neugodnog osećaja koji se javljaju u umu samo jedne osobe nije neka velika katastrofa.

buda

Baš kao što na nebu ima dovoljno prostora za oluju, tako i u velikom prostoru našega uma ima mesta i za nekolicinu bolnih osećaja; i baš kako oluja nema moć da uništi nebo, tako ni neugodni osećaji nemaju moć da unište naš um.

Kada se u našemu umu jave bolni osećaji, nema potrebe paničariti; možemo ih strpljivo prihvatiti, iskusiti ih i istražiti njihovu prirodu i odakle dolaze.

Kada to učinimo, otkrićemo da bolni osećaji ne dolaze ka nama izvana, već se javljaju iz nutrine našeg vlastitog uma.

Okolnosti ili drugi ljudi nemaju tu moć da nas nagnaju da se loše osećamo; najviše što oni mogu učiniti jeste da potaknu potencijale za bolne osećaje koji već postoje unutar našeg vlastitog uma. Ti su potencijali, ili karmički otisci, talog negativnih dela koja smo stvorili u prošlosti jer nam je um bio pod kontrolom zabluda, koje se sve granaju iz samoprianjajućeg neznanja.

Strpljivim prihvatanjem bolnih osećaja, bez da prianjamo na njih, negativni karmički potencijali iz kojih su proizašli su pročišćeni, i mi više nikada nećemo ponovo morati da proživimo tu karmu.

Autor: Geshe Kelsang Gyatso, odlomak iz knjige "Kako rešiti naše ljudske probleme", www.modernibudizam.com