Da li DRUGI LJUDI predstavljaju ENERGETSKU PRETNJU za mene?

Radujem se što svakoga dana sve više uviđam da se ljudi osvešćuju, osvešćuju svoje moći, spremnost da preuzmu tu moć u svoje ruke i da svojim životom vladaju vođeni svojim ciljevima. Znam da su sve naše potrage za dobrim metodama i tehnikama, sva naša lutanja u potrazi za dobrim učiteljima, sva naša prepisivanja dobrih citata, samo koraci koji vode baš onde gde smo se zaputili, ma kako to ne bilo uvek jasno dok smo putnici na svom putu. Svako ulaganje u sebe je najbolja investicija.

Uvek sam mislila da je otvorenost za nova znanja dar, a znanje i sticanje novih i zdravih uglova gledanja na život naše blago, ukoliko čini da sve u našem životu funkcioniše tako da nam je udobno u našoj koži.

Međutim, postoji jedna opasnost u toj potrazi za isceljujućim putevima, što zbog naše nestrpljivosti da što pre odvidamo svoje rane, što zbog nedovoljne utemeljenosti naših stavova i nedovoljne selektivnosti i upitnosti, da u poslednje vreme često pomislim da su neka neznanja blažena.

Od kada smo se osvestili da je sve u pokretu, da je sve energija, od našeg zida do svake naše ćelije, mnogo se čudnih teorija izrodilo. Neke od njih su mi baš neprijatne za čitanje, a tek kada pomislim da su deo nečijih uverenja, onda su mi i opasne. Da se razumemo, svako ima pravo na svoj izbor, baš kao i ja.

Tako, skoro svakodnevno čitamo o tome kako ta energija funkcioniše, koliko se u obimu nalazi oko nas, sa kim nas sve povezuje, šta sa njom da činimo. To je jasno, proširili smo svoje horizonte, sada sebe i svet posmatramo iz nekog novog ugla i želimo da otkrijemo što više od onog što se iz tog ugla vidi.

Ima tu raznih citata kvantnih fizičara, svi smo nekako postali stručnjaci za biofiziku, ima tu raznih ozbiljnih referenci na koje se pozivamo. To je deo saznanja nečega što nam je potpuno novo, a zvuči spasonosno. Međutim, ima tu teorija koje meni lično, deluju neumesno. Naročito one o zaštiti od energije drugog (ljudskog) bića.

Pa, tako, pre neki dan, čitam kako sve da se zaštitimo od energije drugih ljudi: ne uzimajte lične stvari od bolesnih ljudi, ne primajte njihove poklone, ne jedite hranu koju vam oni pripreme, držite se na razdaljini od 15 cm od kičme nepoznatih ljudi, jer su na kičmi najvažniji energetski centri i tako dalje.

Da li je ovo samo meni strašno? Liči li to još nekom na ona, ne tako davna, vremena devedesetih kada smo to sve slušali na televizijama sumnjivih vlasničkih listova? Meni to ovde nije najvažnije zato što verujem da se oni koji to pišu trude najbolje što mogu i da u svoje teorije zaista i veruju.

Mi smo, kao ljudska bića, nesigurni, pa nas razne životne situacije pritisnu tako da se iz nas iscede razna sujeverja, koja nama "rade" ili, kako bi Blogdan rekao: "Svako svojom mantrom liže svoje rane".

Meni je drugo važno. Kada govorimo o zaštiti, da li smo svesni da time potvrđujemo strah u našoj podsvesti, hranimo ga svakom novom zaštitom? Da li smo mi, koji radimo na osvešćivanju svojih blokada i ograničenja, svesni da time pojavljujemo svoj strah od drugih i uverenje da je život opasno mesto i da opasnost vreba svuda?

A ako učim da je drugi moje ogledalo, čije se onda energije plašim kada se plašim energije tog drugog? Ako je sve energija, onda nema praznog prostora, pa kako mislim da ga rasparčam razlikujući moju od energetske teritorije drugog bića? Imajmo na umu da je i to razlikovanje isto energetski čin. Ako počnemo da se pitamo nad tim zaštitama, onda one imaju svoju dobru svrhu, otkrivaju nam u "u kom grmu leži" naš bol.

Sve te teorije služe za to, nekako bez svesne namere, da nas drže u strahu, koji sada dodatno podgrevamo time što su drugi postali energetska pretnja za našu bezbednost. Kao da smo svi svima nuklearne centrale, pa širimo radioaktivnost u opsegu od 15 cm.

Pitam se šta bi se desilo da je Majka Tereza prošla pored onog gubavca koji leži na ulici, pa odlučila da mu ne priđe, jer je bolestan, a ta energija bolesti se lepi na nas kao napalm bomba. Ona se štitila ljubavlju tako što je ljubavlju štitila drugog. Ona je znala da smo svi jedno, deo iste celine, svi, i gubavac i ja i taj stranac i njegova kičma, pa čak i poklon koji bolesna osoba daruje drugom.

Ne postoji prazan prostor, energetski gledano, pa je jalovo da ga rasparčavamo u svojim mislima i vizualizacijama tako što oko drugog postavljamo sigurnosni obruč od 15 cm. Naš je izbor i energetska odgovornost da svako na svom životnom mestu sebe što više ispuni energijom ljubavi, jer tako doprinosi da je celina, u kojoj smo svi, ljubavnija. To je moje uverenje.

Ne govorim iz naivnog stava, i sama sam reiki praktičar i poznate su mi zaštitne mere koje se koriste u reiki tehnikama. Ja se uvek "branim" ljubavlju, zaista verujem da je to naše najbezbednije mesto. Mislim da sve te zaštitne mere više služe umirivanju našeg uma, koji često iz nagomilanog straha saosećanje zameni identifikacijom, pa nam "zalepi" tuđi problem. Uvek se setim jednog okupljanja Lujze Hej sa obolelima od AIDS-a.

Jedan mladić je plakao jer se borio sa AIDS-om, limfomom i raznim drugim bremenima i u suzama je jauknuo da već dugo čeka svog spasitelja, a on nikako da dođe.

Lujza je tada ustala, prinela njegovom licu ogledalo i rekla mu: "Dušo, spasitelj koga čekaš je u ovom ogledalu! I zagrlila ga ljubavlju koja briše suze, kap po kap, koja osnažuje i budi isceliteljsku snagu, koja daje jedini lek koji ima - ljubav."

Nije strahovala da joj se ne zalepi ta energija, jer je znala da smo svi deo celine koja nas voli i da smo odvojeni jedni od drugih zato što smo odvojeni od sebe, da se plašimo jedni drugih zato što se plašimo sebe, i da ako se plašimo da zagrlimo drugog to je zato što vapimo za onim zagrljajem kojim bismo obema rukama zagrlili sebe.

Sve, baš sve, može da se isceli energijom ljubavi, jer ona ne zna za JA i TI, za MI i VI, ona nas drži u zagrljaju celine. Njoj, jednostavno, nisu potrebne zaštite, a ako jesu, onda nije bezuslovna ljubav.


 

Autor: Ljiljana Milić, www.facebook.com/ljiljana.milic.5203

SEMINARI & RADIONICE