O putniku i đavolu

Išao neki čovek putem, a u susret njemu đavo u ljudskom obličju. Vide ga putnik, pa će ga upitati:
- Ko si ti?
- Ja sam đavo! - odgovori ovaj
- Reci mi zašto činiš svakojake bezobrazluke? - Ta ljudi te zbog toga osuđuju!
- Ja ništa rđavo ne radim! - uzvrati đavo. Vi ljudi sami činite bezobrazluke, a krivicu na mene svaljujete. Ako ne veruješ ostani malo ovde, pa ćeš svojim očima videti ko čini zlo – ja ili vi sami.

I tako đavo ljudskog lika kupi malo meda u obližnjem dućanu, namaza tim medom dućanska vrata i skloni se u stranu. Istog trenutka se muve nalepiše na vrata. Na muve polete pauk; na pauka nasrnu neka ptica. Baš tada tuda je jahao glavni lovac sa sokolom obučenim za lov, na ruci. Soko polete sa lovčeve ruke i uhvati pticu, a dućandžija pomisli da je to jastreb doleteo: potegne na sokola tegom i ubi ga na mestu. Lovac polete na dućandžiju; ovaj mu uzvrati. Poče tuča. Stigoše stražari, zgrabiše dućandžiju i odvedoše ga.

Tada đavo reče putniku:
- Vide li sada, gospodaru? Ja samo vrata namazah medom, a sve ostalo, sada si video, ko počini...Tako biva uvek. Sami činite gluposti, a đavo vam je uvek kriv!

Rekavši to, đavo ode svojim putem.

Indijska bajka, pripremila Marija Božić