Jan ESMAN - Priča o PROSVETLJENOM Majstoru

Prisustvo prosvetljenog majstora uzdiže i najslabašnija bića ka svom punom potencijalu. Njegove reči razbijaju okove iluzije koja prekriva naše umove i srca, a njegovo vođstvo usmereno je ka samo jednom cilju – oslobođenju od sveta dualnosti i beskrajnog točka karme.
Kako težak i varljiv put je to, koliko samo zamki na njemu vreba. Iza svakog ćoška Maja (iluzija) je spremna da proguta svoju odbeglu, probuđenu decu, i vrati ih u dugi, mračni san.

Broj prosvetljenih Majstora koji hodaju planetom u ovom trenutku je možda veći nego što je ikada bio u proteklih par hiljada godina. Zamajac buđenja postaje sve jači, a samorealizovani Učitelji igraju presudnu ulogu u vođenju onih koji su se probudili i čvrsto zakoračili na stazu duhovnosti.

Međutim, nije sve tako jednostavno. Da bi se pravi Majstor prepoznao, potrebno je biti pre svega podoban i dovoljno perceptivan. Oni ne žele da se eksponiraju i preterano reklamiraju, već skriveno obavljaju svoj deo posla, znajući da će svako ko treba da stigne do njih, to i učiniti.

Ovo je priča o jednom veoma neobičnom i nepoznatom Majstoru, po imenu Jan Esmann. On živi u Kopenhagenu, u Danskoj, bavi se slikarstvom i pisanjem, i veoma je poznat u umetničkim krugovima svoje domovine, ali i Amerike i Evrope.

Ipak, njegova druga strana ličnosti, uopšte nije poznata većini ljudi, jer se on prilično trudi da ostane u anonimnosti. Slučaj je hteo da se Jan otkrije pred nama sasvim spontano, putem snažne Šakti energije koja isijava iz njegovih tekstova.

Kroz prepisku putem imejlova uspeli smo da ga nagovorimo da poseti Srbiju i za grupu posvećenih meditanata održi jedan od svojih neverovatnih Šaktipat intenziva.
Ovaj događaj otkrio je pun potencijal Jana Esmana i njegov istinski status prosvetljenog Majstora, a ljudi koji su prisustvovali prošli su kroz jedno od najmoćnijih životnih iskustava.

Jan će 26 - 27 - 28, oktobra ponovo posetiti Beograd i održati trodnevni Šaktipat intenziv, u organizaciji udruženja Nova Svest.


Kada, gde i kako, započinje priča o Vašem duhovnom putovanju?

Kao malo dete sam ulazio u stanje u kojem sam bio ispunjen svetlošću i blaženstvom ljubavi, i u kojem mi je telo postajalo nepomično. Kasnije, kada sam naučio da govorim, nazivao sam to stanje „klada“, jer sam bio nepokretan kao klada kada bi ono nastupilo. Ta stanja su se dešavala dok bih opušteno ležao u svom krevetcu, a kasnije krevetu, i ponavljala su se sve do trinaeste godine, mada sve ređe. Mnogo godina kasnije, dok bih meditirao, ulazio bih u slična stanja.
 

Moja rana mladost je bila prilično obična, osim što sam uvek imao vrlo duboko religiozno osećanje i čežnju za Bogom. Kao dete bih ponekad spontano uzviknuo kad bih ušao u crkvu i osetio bih navalu energije u telu. Roditelji su mi bili okoreli materijalisti, pa takvo moje ponašanje nije nailazilo na razumevanje ni na podršku.
 
Moja prva prava meditacija bila je izvanredna. Sa petnaest godina sam rešio da meditiram i seo u položaj lotosa (tada još nisam ni čuo za njega), i naprosto sam sedeo ne radeći ništa. Kundalini mi se posle nekoliko minuta probudila i sa takvom silinom krenula naviše sve do mozga, da me je izbacila iz tela.

Viseći u vazduhu iznad svog tela, silovito sam se ljuljao s jedne na drugu stranu u stanju krajnje ushićenosti. Srce mi je ludački tuklo. Znoj je obilno curio, a dlake se nakostrešile. Pa ipak, bio sam siguran da se ne dešava ništa loše. Čim je to prestalo i ja se vratio u telo, posle nekih desetak minuta, poskočio sam i celoj porodici rekao šta se dogodilo – ali oni su pomislili da bulaznim. Zato sam istog časa odlučio da svoj duhovni život ubuduće držim u tajnosti.

Kroz koja sve transcendentalna iskustva prolazi duhovni tragalac na putu ka prosvetljenju? Da li možete navesti iskustva koja su na Vas imala najveći uticaj?

Kada sam imao 18 ili 19 godina, iznenada mi se dogodio najznačajniji prodor. O tom iskustvu sam samo čitao u sjajnoj autobiografiji Svamija Muktanande „Igra svesti“, i to tek par godina nakon što sam ga sam doživeo. Ušao sam u stanje blaženstva, kao i obično, i kundalini mi se podigla u mozak, ali onda me je ispunila duboka čežnja da budem sa Bogom, kojeg sam iz nekog razloga sebi predstavljao kao Krišnu.

U to vreme uopšte nisam bio pod uticajem hinduizma i nisam znao ništa o Krišni; naprosto mi je tako došlo.

Tada ispred sebe ugledah jedno oko. Nekako sam osetio da treba da se usredsredim na njegovo središte, i dok sam to činio blaženstvo je bivalo sve jače, a oko me je privlačilo sebi.
Ispostavilo se da je središte oka plavi biser. Na kraju uđoh u Plavi Biser i nađoh se u beskrajnom plavom prostranstvu koje je u isti mah bilo čista svest i čisto blaženstvo. Znao sam da bih tu mogao da se zaustavim, ali čežnja za Bogom je eksplodirala u meni i sve prožela, a onda se niotkuda pojavilo Plavo Biće.
 
Znao sam da mi se to Bog objavljuje, te sam mu se predao i stopili smo se, posle čega sam izgubio svest. Ne znam koliko sam dugo bio u nesvesti, ali kada sam otvorio oči bio sam zaljubljen u Boga u svemu. Video sam Boga u svemu. Ispričao sam svojoj devojci o tom iskustvu Plavog Bića koje sam zvao Krišna, a ona je odmah počela da cokće jezikom i prekinula me. Tako sam još jednom odlučio da o tome nikome ne govorim.

Nakon tog iskustva stapanja sa Bogom, u svemu sam video Boga. Oko dve godine sam živeo u stanju Bogosvesti. A onda se ona izgubila i ostavila me u stanju u kojem sam je i poznavao i izgubio.

Naredni veliki prodor usledio je u jesen 1984, na jednom od programa koje je vodio prosvetljeni Učitelj po imenu Gururadž. Prijavio sam se za rad u kuhinji, i bio sam zadužen za postavljanje stola za njegovu večeru. Bio je to veliki obed za sve učitelje meditacije. Dvaput sam ušao u trpezariju, a onda sam spontano uronio u meditaciju i zato sam seo na stolicu.

Smesta sam ušao u nirvikalpa samadi i izgubio svest. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali kada sam otvorio oči neko drugi je već bio postavio sto. Uz to, nestala je moja mala, tričava ličnost; bio sam potpuno ništavilo. A opet, ispunjen najvišim blaženstvom i ljubavlju prema svom guruu.  Zato se, sa očima punim suza, oteturah do njegove sobe. Posadio me je na stolicu i smirio me, što baš i nije bilo lako. Onda me je upitao kako se zovem. Verujte mi da nisam umeo da odgovorim. Dao sam sve od sebe, ali nikakvo ime mi nije padalo na pamet, i čak mi je samo pitanje delovalo krajnje besmisleno, pošto sam bio čisto biće, a ne nekakva ličnost. Rekoh mu da ne mogu da se setim.

Moj mehanizam poistovećivanja se slomio i više nikada nije proradio. Međutim, uskoro sam otkrio koren celokupnog neznanja – „ja-svest“ koja je postojala pre manifestacije. Usled toga mi je bilo jasno – iako sam bio u stanju koje bi većina nazvala samorealizacijom – da jedan izuzetno suptilan princip tek treba da otpadne. Gururadž je umro je 1986. godine i ja sam napustio taj pokret.
 

Kako ste nastavili svoj duhovni razvoj? Koju vrstu prakse ste primenjivali?

Počeo sam da meditiram na svoj način. Samo sam pratio kako kundalini deluje u meni i sprovodio sam meditaciju koja je to unapređivala i podržavala. Počeo sam da držim redovne kurseve meditacije i nekoliko godina sam imao grupu koja je jednom nedeljno meditirala u mom domu. Tada sam ustanovio da je stanje u kojem sam se nalazio tokom meditacije bilo zarazno: osobe koje bi u meditaciji sedele do mene iznenada bi briznule u plač ili bi ih uhvatio napad smeha. Nemali broj ljudi sam naučio da uđu u samadi i iskuse blaženstvo Jastva.

Usledile su prilično nezanimljive godine u kojima sam nastojao da delujem kao obična osoba. Davao sam sve od sebe da budem ’normalan’. Imajte u vidu da sam boravio u božanskoj svesti, tako da mi stanje koje sam postigao ništa nije značilo i uopšte ga nisam cenio. Silno sam žudeo za potpunim prosvetljenjem i potpunom samorealizacijom, stanjem blaženstva ljubavi.
Hteo sam da kundalini u potpunosti izađe iz svog skrovitog mesta i da mi prodre u mozak, i hteo sam da spojim Šakti i Šivu i Jana u Jednotu.

Stoga sam sebi zadao rigorozan program. Meditirao sam na kundalini šest sati bez prestanka, od devet ujutro do tri popodne, i tako svakodnevno četiri meseca. Mislim da je to bilo 2001. godine. Onda je jednog srećnog dana čitava kundalini izmilela iz korenske čakre u perineum (međicu) i ušla u kičmu kroz prolaz između najnižeg pršljena i krsne kosti. To je kao da vodite ljubav sa Bogom. Kakva ekstaza! Donekle sam uspeo da je uvučem u mozak, dovoljno da uspostavim vezu. To se rečima ni približno ne može opisati, pa ću se uzdržati od dalje priče o krajnjem blaženstvu ljubavi.

Sve što ću reći je to da se radi o jednom od najvećih blagoslova koje duhovni aspirant uopšte može da dobije. Mogao bih da dodam da je kundalini zmija dugačka oko 12 cm i duplo tanja od malog prsta, ali kada u potpunosti uđe u kičmu rastvara se i prožima čitav centralni nervni sistem.
 

Na koji način je praksa koju ste upražnjavali dovela do stanja samorealizacije?

Nastavio sam da redovno meditiram i primetio sam da me ljubavno blaženstvo sve češće ispunjava van meditacije. U stvari, često bih ulazio u blaženi samadi dok sam gledao TV ili pošto bih popio nekoliko čaša vina. Tada bih samo sedeo u blaženstvu sat vremena ili duže.

No, budući da je još uvek bila prisutna ta iritirajuća ja-svest, to je za mene još uvek bilo jedno stanje, jedno iskustvo, a ne moje biće, jer je postojala dvojnost. 

PRIJAVITE SE NA TRODNEVNI ŠAKTIPAT INTENZIV SA JANOM ESMANOM

26 - 27 - 28. OKTOBAR 2018.

info i prijave: seminar@novasvest.com

To se promenilo nekoliko godina kasnije, kada sam 2006. godine saznao za gnan vidhi inicijaciju. Primio sam tu inicijaciju u Indiji. Tokom obreda mi se otvorila temena čakra i milion ćelija mi se rasprsnulo u mozgu. Zatim se veći deo kundalini zadržao u mozgu i kad sam otvorio oči, video sam Jastvo u svemu.

Nakon nekih mesec dana to stanje je preraslo u stanje ljubavnog blaženstva, koje me otada stalno ispunjava. Učitelj Dipakbai me je zamolio da naglasim da gnan vidhi obred nije čudo trenutnog prosvetljenja. Ja sam imao veliku sreću da tako brzo dobijem plodove, jer za to obično treba vremena pošto se samorealizacija, samospoznaja, polako ispoljava. U mom slučaju, to je bila samo kap koja mi je trebala da svest Jedinstva prodre u mene.


 

[novasvest.com]

SEMINARI & RADIONICE