Duhovno ISKUSTVO na BEOGRADSKOM SPLAVU ~ Treba nam više PROBUĐENIH ŽENA!

Posvećeno tom božanskom biću - ženi...
 

Igrom života, bio sam pre nekoliko večeri na otvaranju novog splava na Savi. Nisam išao da ludujem, išao sam da radim, dopunim budžet, zaradim za lebac. Neko ko je vlasnik kablovske televizije otvara i veliki splav za razne događaje.

Elem, dosta nekih zvanica iz estradnog sveta, pevača i pevačica, raznih nekih ljudi, novinara, fotografa, velikih DRŽAČA raznih sumnjivih lokala i lovaca u mutnom... Milje kome ne pripadam, niti toj "splavarskoj" kulturi, i zbog toga sam u početku bio malo šokiran šta sve može da se vidi na ovakvim skupovima. Davno je bilo kada sam izlazio po klubovima.

Posmatrao sam sebe i video gde misli mogu da me odvedu. Nisam hteo da upadnem u kovitlac osuđivanja i odbacivanja. Rekao sam sebi kako je sve ovo divno, kako je sve ovo evolucija u nekom obliku i prihvatam je da teče kroz mene. Nastupilo je neko drugo osećanje, blagost, radost toka života takvog kakav jeste, razumevanje unutrašnjih vrednosti i težnji svih tih ljudi okupljenih oko mene, bez obzira što se moje i njihove vrednosti dijametralno razlikuju.

Ja sam bio tu da služim.

Elem, ono što sam video te večeri ponukalo me je da napišem ove redove. Sve one aspekte božanske Šakti kroz razne žene.

Bio sam i posmatrač.

Do skora sam se grlio sa predivnom ostvarenom sveticom, kosmičkom majkom - Ammom. Reči su mi tesne da kažem bilo šta o njoj, jer nju i tu energiju treba doživeti.
U zagrljaju sa čistom ljubavlju i saosećanjem, njene pesme i molitve mi stalno tiho sviraju u kući. Biti u prisustvu takvog bića veliki je blagoslov. Svima nam je primer da možemo dostići isto. U njenom prisustvu sam dobio uvid da je svaka žena Bogorodica.

Koleginica koja se zdušno trudi da posluži piće u svojoj sekciji, koja se trudi da bude profesionalna i korektna, lepa je žena i pristojna. Brza, poslušna.
Starija žena u šanku, sipa piće i komanduje ostalima. Ako, najstarija je i drčna, kruta, odgovorna.

Druga pere čaše i polira. Na licu joj se vidi taj mučeni život. Nadimila se ta mnogo duvanskog dima i koliko se puta vratila kući ujutru prvim jutarnim busom sa kojekakvih tezgi da bi skupila detetu za ekskurziju ili kupila par cipelica istom. Mučenica. Majka. Supruga. Koliko se pelena i usranog dupeta naprala. Koliko istresanja i nespretnosti od supruga preživela. Koliko je takvih priča ispričano kroz naše bake i majke. Trpljenje obeležava njen život.

Neke spodobe deformisanih lica, vrlo lascivnog ponašanja i previše kratkih krpica koje, u stvari, ne pokrivaju ništa.

Dozvoljavaju previše muških ruku na sebi u isto vreme, da ih tretiraju kao bezimene sisate lutke što sede po amsterdamskim izlozima. Jeftino. Plastično. Patologija. Zašto?

Tokom večeri izvodile su se pesme koje nikada nisam čuo. Klubske valjda. Istovetne. Prazne. Bez duše. Za neke nove klince.

Veče odmiče, ponoć je prošla uveliko. Grupa pevačica je za stolom gde je osoba sa meni omiljenim srpskim atributom -  GAZDA.

Fuj! Gospode, nismo odmakli daleko od svinjara i opančara devetnaestog veka, samo smo modernije obučeni.

Smenjivalo se nekoliko pevačica koje su rutinski odrađivale posao, pevale su po porudžbini i trudile se. Gazda je vadio novac iz džepa i plaćao u trocifrenim dolarskim novčanicama.

Nisam još video da je neko zaradio takve preterane pare za par pesama, valjda zato te žene dolaze na posao sa dubokim dekolteima i namerno razmaknutim bretelama, vrlo kratkim suknjama, jer znaju da podsticanjem seksualne energije muškarci izgube kompas (seks je odličan prodavac).

I to su žene koje imaju muda da se nose sa raznim etiketama koje im društvo prišiva.

To je poseban soj žene koji verovatno zarad dobre zarade i ko zna još čega, pristaje da ide van zone komfora koja je određena za ženu na ovom skučenom Balkanu. Težak je to posao, stalno na ivici.

Dovoljno se popilo i društvo je počelo da peva pesme koje znam, stare narodnjake, one koji umeju u dušu da diraju.

A onda se pojavila ONA! Pevačica koja je poznata i koliko mi se čini, pri kraju svojih četrdesetih godina, koja ima šta da pokaže. Neću je imenovati. Dugo je u tom svetu. Udata je i pojavila se u pratnji svog muža sa kojim ima dete. Muž je radio svoju ulogu u tom momentu, bio je pratnja i zaštita.

Bio je kulturno odeven. Ona je takođe bila odevena sa ukusom. Kod nje je nakon porođaja nastao hormonalni poremećaj koji ne može da izbalansira i trup joj se sav naduo i deformisao. Ali ima savršene noge. Lepa je žena. Frizura je bila jednostavna, ali totalno u skladu sa njenom glavom, licem i njenom energijom. Uzela je mikrofon u ruke i počela.

Ređala je pesme, sve bolja od bolje. Svojom dostojanstvenom pojavom je plenila. Pogledom iz svojih bademastih očiju je sekla vazduh. Lavica je na svom terenu i suvereno vlada. Baš se videlo da je ona nešto drugo.

Kroz nju sam video viši oblik žene. Koristila je svoj Bogom dani glas i da me nasmeje i da mi suze natera na oči.

Videlo se da sa umećem koristi glas i da peva iz srca, da vešto koristi taj kosmički instrument u svom grlu i proizvodi vibraciju koja leči ljude, jer "muzika je najviša duhovna praksa" (Sunyogi Umašankar).

Plenila je pojavom. Ostvarena majka, rodila je dete, znači još jedan organ unutar žene koji podržava i donosi život u ovu ravan. Materica je, pored srca, još jedno izvorište života u ljudskom organizmu.

A onda je, pri kraju jedne pesme zatvorila oči i kao da je otišla negde drugde, svest se proširila, nekoliko puta je zanjihala telom od članaka do ramena, kao da je upala u trans, kao da je ona sama kosmička osovina oko koje se čitava kreacija okreće.

Takvu sam sliku i imao pred očima. Kako me produvala energija u tom momentu, udariše mi suze na oči. Hteo sam da joj se poklonim. Kao da je rekla "Čitava kreacija je pod mojom kontrolom", kao što stvarno i jeste. Ta divna Šakti koja sve stvara...

Da li je ona to uradila svesno ili nesvesno, nije mi bitno. Vrlo je vešta žena, usudiću se reći veštica. Vrhovna sveštenica. Bogorodica, Šakti, Durga i Parvati i Kali Ma...

Ali iz nje izbija i poštovanje prema njenom mužu, prepuštanje njegovoj volji i zaštiti. Jer ni ona ne može bez njega, a ni on bez nje. Bože, čitav kosmos u kafani!

Hvala Višoj svesti na čitavom događaju, spoznajama. Ne znam zašto se muškarci još uvek kurče.

Žene su viša bića i mi muškarci treba to da spoznamo, prihvatimo i pomognemo (barem budni muškarci) da i one spoznaju šta su u stvari.

Treba nam još budnih žena, ali i još više probuđenih muškaraca, koji će u miru podržavati balans muškog i ženskog principa.


 

Autor: Marko Simić

SEMINARI & RADIONICE