Rekapitulacija - moćna DUHOVNA TEHNIKA koju je od zaborava otrgao Karlos Kastaneda

Rekapitulacija predstavlja tehniku koja se praktikuje celog života. Sastoji se od detaljnog prisećanja, na poseban način, našeg kompletnog životnog iskustva, što podrazumeva osobe, dogadjaje, ambijente, emocije, mirise, ukuse, dakle sve, ali baš sve što su naša čula uhvatila od rođenja do danas!

Tu ogromnu količinu podataka čuvamo u fizičkom telu u oblasti mozga, a proces pamćenja obuhvata složene procese koji nam nisu u potpunosti jasni.
Fizičko telo je prvenstveno sastavljeno od skupa energetskih polja - vrtloga, koja zahvaljujući našem sistemu percepcije i interpretacije vidjene energije, izgledaju kao čvrsto, materijalno telo. U okviru te energetske mase, nalaze se odredjene zone za koje su Tolteci utvrdili da služe kao depoziti za naša sećanja. Odgovaraju delovima mišića sa zadnje strane nogu - to je mesto energetske memorije i važno je da ti mišići budu stalno aktivni.

U interakciji sa ljudima, kao i sa ambijentima u kojima smo bili, naše emocije deluju kao energetski vetar koji izleće van granica našeg svetlećeg jajeta i formira vezu sa osobama i predmetima na koje smo usmerili svoju pažnju. Stvara se neka vrsta paučinastih energetskih niti koja nas do kraja života povezuje sa svim situacijama u kojima smo bili, prvenstveno onima gde su bile aktivne naše emocije. Naravno da stvaranje takve mreže zahteva energiju, što iscrpljuje energetsko telo, ali još gore je što su tudje emocije na taj način zauvek prilepljene za nas!

Prvi cilj rekapitulacije je povraćaj naše energije uložene u emocije koje smo zarobili u prošlim događajima. Posebnom tehnikom vizuelizacije i disanja, mi se oslobadjamo tuđih energija i vraćamo svoju nazad, tamo gde nam je potrebna, u okvire našeg svetlećeg jajeta.

Tokom života, naša skupna tačka se neprestano pomera. Na dnevnom nivou to su minimalna odstupanja od fiksne pozicije u kojoj je držimo, ali na duži rok nastaju značajne razlike u poziciji i u energetskim poljima na koje smo se spajali nekad i sad.

Prilikom rekapitulacije je potrebno prizvati detaljno sećanje na nešto iz naše prošlosti, recimo neku osobu koju smo poznavali. Da bi se prisetili svih detalja ulažemo napor koji nije samo pretraga po mozgu, već je angažovan i naš energetski deo: Naša skupna tačka se pomera i za trenutak, dok se prisećamo, mi pokrećemo skupnu tačku u poziciju koju je zauzimala u prošlosti kada smo, na primer, tu osobu videli poslednji put.

PRIJAVITE SE NA JEDNODNEVNI SEMINAR: 

MAGIČNI POKRETI - Carlos Castaneda - PRAKTIKE drevnih TOLTEKA

U trenucima dok se intenzivno sećamo nekog događaja, obično prestajemo da budemo svesni sveta oko sebe, svoje okoline! To je posledica pomeranja naše skupne tačke, pa se rekapitulacija koristi i za vežbanje pokretanja skupne tačke, odnosno postizanje stanja fluidnosti.

Daću vam primer: Pre nekoliko godina imali ste svadju sa stanarom iz zgrade u kojoj živite oko parkinga. Bilo je teških reči, skoro je došlo do tuče. Svaki put kada ga vidite, sećanje na taj dogadjaj izaziva u vama neprijatne emocije. Da ne govorimo da jedan drugoga od tog dana izbegavate i okrećete glavu ako se slučajno sretnete. Nešto u vama vas sprečava da uspostavite ponovni kontakt, uvredjeni ste. On se verovatno oseća isto. Na neki način ste povezani sa njim, kroz taj incident.

Tolteci bi rekli da ste toga dana jedan drugom poslali gomilu energije u vidu paučinastih niti, i da su vaša svetleće jaja od tada povezana. Rekapitulacijom razdvajamo naše od tudjih energija, prikupljamo svoje i vraćamo tudje. Nakon dobro uradjene rekapitulacije, ostaje sećanje na dogadjaj ali ono u nama ne izaziva reakciju kao ranije. Jednostavno ga imamo kao podatak koji nam je koristan (čovek je prgav!) ali istovremeno dobijamo slobodu, fluidnost, i u budućnosti možemo da se ponašamo u odnosu na njega kako nam bude odgovaralo - možemo da mu se nasmešimo ili ga pozdravimo, a možemo da ga ignorišemo kao i do sada. Nismo više zarobljenik emocija koje su nam ranije diktirale jedini mogući obrazac ponašanja.

 

Ovo oslobađanje od naučenih ili stečenih modela ponašanja istovremeno znači da smo počeli da dovodimo svoj ego na pravo mesto. Tokom socijalizacije i kroz iskustvo, usvajamo navike i obrasce koje ego smatra da su korisni. U ovom slučaju bes i uvredjenost su bile, prema kriterijumu našeg ega, odgovarajuće emocije koje, jednom usvojene, niko više ne dovodi u pitanje. Ja (ego) sa komšijom više ne razgovaram. Tačka. Nepromenljivo.

"Ne razgovaram sa onim idiotom" postaje deo naše "lične istorije", naziva koji su Tolteci dali kolekciji svega i svačega što skupljamo tokom života i što nam pomaže da sami sebe predstavimo sebi i drugima. U ovom slučaju, usvojen stav prema komšiji daje do znanje nama samima i drugima: "ja sam čovek od karaktera, ko se samnom posvadja, taj više za mene ne postoji!"

To, što nam se energija troši svaki put kada komšiju vidimo, ili kada ugledamo njegov auto na parkingu na pogrešnom mestu, naš ego je baš briga - on je poznati potrošač energije! Nema veze što nemam energije, ja održavam moju idealnu sliku o sebi!
Dakle, rekapitulacijom, pored povraćaja u prošlosti uložene energije, počinjemo da dobijamo i uvid u naše obrasce ponašanja, načine na koje reagujemo itd.
Vremenom shvatimo da celog života postupamo po šablonima koje smo, ko zna kad, i ko zna od koga, usvojili. I naravno, nikada ih ne preispitujemo, pogotovu sa aspekta energetske efikasnosti.

Postoje još neke tehnike Tolteka kao što su "brisanje lične istorije" i "oslobadjanje od sopstvene važnosti" koje se dalje bave onim čega postanemo svesni tokom rekapitulacije, ali koje se ne rade na ovom kursu. U Kastanedinim knjigama možete naći detaljnije informacije o ovim tehnikama i konceptima.

PRIJAVITE SE NA JEDNODNEVNI SEMINAR: 

MAGIČNI POKRETI - Carlos Castaneda - PRAKTIKE drevnih TOLTEKA

Postoji još jedan, transcendentalan, cilj rekapitulacije. Naša životna iskustva, kada umremo, postaju sastavni deo onoga od čega smo i stvoreni - Tolteci su ga nazvali Orao ili "tamno more svesnosti". Energija zatvorena u limitima našeg svetlećeg jajeta se spaja sa beskrajnom energijom univerzuma, sa našim izvorom, i to je kraj našeg postojanja kao pojedinačne, odvojene svesti.

Posmatranjem procesa umiranja kao tokova energije, Tolteci su došli do zaključka da su životna iskustva ono što smo u obavezi da vratimo svom izvoru, a ne naša energetska masa!
Kako je energetska masa od koje smo stvoreni povezana sa čuvanjem naših iskustava, ona u trenutku smrti biva dezintegrisana kao celina, da bi se naša životna iskustva oslobodila i postala deo izvora, univerzalne svesti.

Rekapitulacija je način da "tamnom moru svesnosti" predamo tačnu kopiju naših životnih iskustava i time izbegnemo, u trenutku smrti, dezintegraciju nas samih kao posebne energetske celine. Fizičko telo se napušta, ali naša svest ima "rezervni položaj" - energetsko telo. Da bi naše energetsko telo bilo funkcionalno i zaista poslužilo kao sledeći nivo postojanja koji možemo da koristimo, potrebno ga je osposobiti.

Autori: Darko i Jasmina Delalle, www.alef.rs

SAZNAJTE VIŠE O TENSEGRITIJU I MAGIČNIM POKRETIMA:

Šta je TENSEGRITI i čemu služe MAGIČNI POKRETI drevnih Tolteka?

Koje su mogućnosti LJUDSKE PERCEPCIJE prema znanju drevnih TOLTEKA?

Put RATNIKA i pomeranje SKUPNE TAČKE PERCEPCIJE

SEMINARI & RADIONICE