Hrast i žalosna vrba - poučna priča

Na jednom brežuljku rasla su dva drveta, jedan hrast i jedna vrba. Hrast je rastao sretno listajući i šireći se u visinu i širinu. Ptice su se rado odmarale u njegovoj krošnji. On je znao da im se divi i priča sa njima, a one su mu zauzvrat rado pevale. Bilo je hladnih i kišnih dana bez Sunca, dugih zimskih noći, ali ovo drvo se nije brinulo, imalo je poverenja u seme iz kojeg je niklo.

Drugo drvo, stalno je brinulo. Noćima je plakalo i teralo ptice iz svoje krošnje. Ovom drvetu uvek je sve bilo krivo. Žalilo se na sav glas i svi ga zato prozvaše “žalosna vrba”. Vrba je usled tolikog plakanja i žalosti, zakržljala i postala malo ružno drvo.

vrba Seljani, videvši iz daljine da im kvari sliku pored moćnog hrasta, dogovoriše se da ga poseku. Dođoše sa sekirama i u par zamaha drvo u kojem više i nije bilo života, pade, tako vrba dožive sudbinu koju je prizivala svojim stalnim jadikovanjem, a hrast, on je rastao sam na brežuljku, ali se nikada nije osećao usamljeno. Postao je moćno i veliko drvo u čijoj su se hladovini leti odmarali ljudi, ptice spavale u njegovoj krošnji, veverice skakutale, a vetar svirao tiho uspavljujući noću i sam hrast.

Iz ovoga naučite, vaše je da rastete, a Božje da brine o tome.