Priča o SPOZNAJI

Bio jedan čovek, koji je bio poznat po svojoj smirenosti i ljubavi prema svemu na svetu. Svaki posao kojeg bi se latio, uspevao mu je odlično. Svi su ga poštovali i često dolazili kod njega za savet.

Jednom je kod njega došao komšija koji mu je zavidio na svemu, koji je bio nadmen i gord.

- Imam sve u životu! - rekao je komšija poštovanom čoveku.
- Živim u potpunom blagostanju. Ali, tebe više poštuju u gradu nego mene. Po tvom mišljenju, na koga ti ja ličim?

Mudri čovek se osmehnu i reče:

- Ličiš mi na Boga.

Ljubomorni komšija zadovoljno se nasmešio. Ali je poželeo da neku gadost uradi prijatelju, zato je uzviknuo:

- Ti meni izgledaš kao đubre! Ne razumem zašto te ceo grad uvažava!

Mudri čovek ništa nije odgovorio, samo se malo osmehnuo. To je komšiju još više naljutilo, pa je pitao:

- Zašto se nisi uvredio na moje reči, jer ti si mene nazvao Bogom, a ja tebe - đubretom.

- A zašto bih se uvredio? - odgovorio je mudri čovek.
- Ko je u sebi spoznao Boga, on Ga vidi i u drugima. A taj ko je pun nečistoće, vidi svakog drugog kao gomilu đubreta.

Pouka: Čovek u sagovorniku vidi ono što se nalazi u njemu samom.