Priča o OSTVARENOM SNU

Svi mi ljudi na ovom svetu imamo bar nešto zajedničko – želimo da budemo srećni. Različiti su načini na koje mislimo da se do osećanja sreće dolazi, ali se borimo, koprcamo i dajemo najviše što znamo i umemo kako bismo se dobro osećali. Ali, iz nekog razloga, najčešće nemamo pojma kako se to osećanje postiže, pa je danas sve više učitelja života.

Ekart Tole kaže da smo prosjaci koji tragaju za mrvicama sreće i u današnjem društvu obično ih tražimo u materijalnim stvarima. Kada kupimo novu stvar, naša sreća traje nekoliko trenutaka i onda ponovo ulazimo u stari ciklus. Zanimljivo je da vrlo često osećanje tražimo u stvarima, a verovatno toga nismo svesni.

Danas verujem da možemo biti trajno srećni samo kada je naše srce srećno. Zapravo to je stanje nekog dubokog mira, razumevanja da je sve u savršenom redu u čitavom Univerzumu i poverenja da i kada su problemi prisutni u našem životu – ta iskustva su nam neophodna i dešavaju se za naše najveće dobro, a mi ćemo iz njih izaći snažniji i zadovoljniji, sa osmehom za koji ne postoji jasno vidljivi razlog.

Ali, kako usrećiti naše srce? Nema predmeta u školi koji nas tome podučavaju. Roditelji o tome najčešće ne znaju mnogo. U novinama i vestima teško da ćemo naići na takve informacije. Nekada primetimo istraživanja o sreći i pročitamo kako su najsrećniji ljudi često naseljeni u Južnoj Americi, pa se pitamo kako je to moguće kada nisu i najbogatiji. Naravno, obično kažemo da je to drugačije kod njih i vratimo se uigranim šablonima i pravilima.

Međutim, želje našeg srca mogu biti prilično neugodne. Ona žele da naučimo da praštamo, da budemo u potpunosti iskreni, da prihvatamo različitosti i da iskreno volimo, da se grlimo i razgovaramo sa nepoznatim ljudima, da probamo neobične stvari i da budemo slobodni od ograničenja koja smo sami sebi nametnuli. Kada se nauka bavi ovim pitanjima, često se spominju hormoni sreće, ali i dalje niko ne ume da objasni zašto i kako se oni pojavljuju.

Slušajući jedno predavanje učitelja Ho’oponopono-a Hu Lena – čuo sam predivno objašnjenje. Strujica koja je prošla kroz mene i od koje sam se totalno naježio, značila mi je da je to prava stvar. U tom trenutku je pričao o simbolici piramide i kruga. Upitao je prisutne šta simbolizuje piramida? Neko je odmah odgovorio „moć i slavu“. On se složio i potom pojasnio kako je današnja zapadna civilizacija zapravo naslednik egipatske i u njoj je akcenat na materijalnom. Tada su ljudi pravili velike piramide, a mi danas pravimo gigantske zgrade, mostove i spomenike. Potom je upitao publiku da li znaju šta simbolizuje krug? Odgovor je bio „kompletiranje ciklusa“.

snovi

Tada je pomenuo plemena američkih Indijanaca koji nisu previše marili za moć i slavu, već ih je zanimao Duh. Svoje vigvame su pravili od prirodnih materijala, sa osnovom u obliku kruga. Ideja je bila da kada oni završe svoj život i time svoj ciklus, majčicu Zemlju ostave u čistom stanju, istom kakva je bila pre nego što su došli. Imali su toliko poštovanje i bili povezani sa Zemljom do te mere, da su mogli da predvide zemljotrese, požare i slično.

Međutim, retki su ljudi koji danas imaju tu sposobnost. Kako je moguće da kada se cunami približava obalama Japana, sve životinje nekoliko sati pre napuste teritoriju i jedino čovek stoji na obali i gleda začuđeno u okean? Po Hu Lenu, to je zato što smo gotovo potpuno nesvesni svega što se dešava, a verujemo da znamo i stoga, prepuštamo kontrolu života našem intelektu. Verujemo da ćemo sreću naći isključivo u materijalnom te stalno tražimo još i nezahvalno koristimo planetu Zemlju.

Bezobzirno bušenje i prikupljanje nafte on naziva silovanjem. Naš Duh, od koga stižu savršene ideje koje možemo zvati i željama našeg srca, nije zainteresovan za takve stvari. On je zainteresovan za ljubav, praštanje, mir i slobodu. Da bismo živeli inspirisani, potrebno je posvetiti se Duhu i kontinuirano raditi na oslobađanju od programa iz podsvesti.

To nije lako, ali sa druge strane ove odluke koju možemo doneti, nalaze se duboki mir, sreća i stanje zadivljenosti životom.

Kako možete prepoznati inspiraciju? Moje iskustvo kaže da su to one ideje koje naprosto ne žele da odu. Doktor Hu Len kaže da kada čistimo naše programe iz podsvesti, oni bivaju obrisani, te ono što ostaje smo mi, odnosno inspiracija. Dakle, ako čistite programe i ista ideja vam se i dalje javlja, bacite se u akciju, jer je ona savršena baš za vas. Možda ste nešto poželeli još kao dete, a i danas se sećate toga. Šta je to što vas sprečava da takve stvari uradite danas?

Ono što je nezgodno kod takvih ideja je da često deluju kao snovi koji su teško dostižni. Njihov cilj je zapravo da nas maksimalno izvedu iz komforne zone i suoče sa oslobađanjem mora naših podsvesnih ograničavajućih uverenja. Zato, svi mi koji nastojimo da sledimo srce treba da znamo da gotovo sigurno taj put neće biti posut samo cvećem, već će na njemu biti i mnogo trnja. Ovakve ideje zahtevaju hrabrost i odlučnost da budemo ono što jesmo i sa velikim poverenjem sledimo svoj osećaj.

Pre nekoliko godina u mom umu se niodakle pojavila ideja da bih mogao da držim predavanja na temu ličnog rasta i duhovnog razvoja. Bilo mi je to veoma čudno, jer sam se do tada bavio samo matematikom i programiranjem. Kasnije sam tek shvatio da je to bila inspiracija, slušajući Hu Lena kako govori da ona stiže iz Nule ili Praznine. Tada je i reč „niodakle“ (iz Ničega) za mene dobila potpuno drugo, savršeno značenje.

uspeh

Ali, od momenta kada se ta ideja pojavila, svakodnevno sam čitao, slušao predavanja, kopao rukama i nogama po internetu, meditirao, odlazio na predavanja i radionice, gledao u sunce... Sve sam to radio bez nekog posebnog plana i jednostavno sam imao mnogo energije baš za te stvari. Očigledno me je nešto čega nisam potpuno svestan guralo u tom smeru. Bilo je tu raznih trenutaka – divnih uvida i proboja u slobodi, novih prijateljstava i fenomenalnih susreta, ali i teških momenata, strahova i sumnji... A onda, kako sam napustio prethodni posao i odlučio da celog sebe predam unutrašnjem miru, počele su da se ređaju male prilike.

Dolazile su mi razne ideje koje su mi pomagale da pomerim svoje granice slobode i na kraju se pojavila prilika koju mi je pružio Milan Bojić, urednik Nove Svesti.

Pre samo nekoliko nedelja, održao sam radionicu pred više od stotinu ljudi. Tog jutra jeste bilo treme, ali sam znao da su to samo sećanja u meni koja su poželela da odu na slobodu. Od trenutka kada sam dohvatio mikrofon, po prvi put u životu, osetio sam kao da sam se rodio sa njim. Neverovatan osećaj. Iskreno sam dao najbolje od sebe i naravno, reakcija prisutnih ljudi je bila u skladu sa tim. Preplavila me je velika radost i osećanje ispunjenosti.

Narednog jutra sam se probudio sa osećajem da mi je „srce konačno na mestu“, čak sam tu formulaciju više puta ponovio nesvesno u razgovorima sa prijateljima. I dok sam ispijao čašu vode, brzinom munje u meni se pojavila misao koja mi je mnogo toga objasnila. Znate, pre nekoliko godina sam radio vežbu u kojoj je bilo potrebno setiti se momenta kada sam se osećao najsrećnijim u životu, kako bih se približio nekoj vrsti životne svrhe. U potpunom miru i tišini, meni se tada pojavila slika Zvezdinih fudbalera kada su osvojili titulu prvaka Evrope. Iako to i dalje smatram predivnim trenutkom, dok sam radio vežbu nisam mogao da razumem kakve veze to ima sa mnom. A onda, ovog jutra, sve je postalo kristalno jasno.

marko maodus

Autor Marko Maoduš drži radionicu pred više od 100 ljudi

Sreća u meni nije bila tolika zbog jednog pehara, već zato što sam video grupu presrećnih ljudi koji su ostvarili želju svog srca i onda, bar na trenutak, bili potpuno slobodni. Trčali su i skakali po terenu, zaboravili na sva ograničenja i norme našeg društva. Skakali su, pevali, igrali i nije ih zanimalo šta bilo ko od više desetina hiljada ljudi na stadionu ili miliona gledalaca širom sveta misle o njima. Bili su slobodni. Neki su pocepali šorceve i hodali u gaćama. Ali, nikome to nije smetalo. Zašto? Hu Len kaže da kada je neko slobodan - svi ostali u njegovom svetu su bar na trenutak slobodni. Setio sam se i njihovih izjava kada su govorili kako još nisu svesni šta su uradili. Znao sam da isto važi i za mene. Tog jutra još nisam bio svestan šta sam uradio i koliko je to za mene veliki uspeh.

I sada, kada osećam da se jedan ciklus mog života završio i da su mi se otvorila neka nova vrata, sa mnogo više razumevanja gledam prethodni period. Zaista, kako je rekao Stiv Džobs, tačkice svog života možemo povezati tek kada pogledamo unazad. Svestan sam da sam najdragocenije veštine stekao upravo zahvaljujući najvećim izazovima u životu i željama srca koje su me vodile van komforne zone. Često čujemo „Sreća je putovanje, a ne odredište.“ Oh, kako je to samo velika istina.

Iako je slika sa velike radionice za mene ostvarenje sna, prava poenta svega krije se u putovanju. Upravo zahvaljujući inspiraciji koju sam sledio, naučio sam kako da postignem unutrašnji mir i mnogo više uživam u sadašnjem trenutku, cenim život i njegova čuda, postao sam svesniji ko smo mi zapravo, naučio da opraštam i volim, da budem hrabar, izgradio ogromno poverenje prema životnom procesu i da svakog dana sve slobodnije živim ono što jesam.

Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Kako ostati motivisan i negovati motivaciju?

Deca u sadašnjem trenutku

Moć navike: Kako se osloboditi?

Život počinje izvan komforne zone

Kako najbolje organizovati sebe?

Kako da vodimo nadahnut život?

Priča o neuvredljivom čoveku

Priča o kralju i prijatelju
Živeti kao kanal Univerzuma
Kako napuniti cediljku vodom - poučna priča
Jedan od načina da rešimo svaki problem

Kako je jedan skijaški vikend postao duhovno putovanje

Još malo o ZASLUŽIVANJU