Faust, Tajna, pakt sa đavolom

Faust (uzmimo onoga u Geteovom prikazu) je dosegao sva tada raspoloživa znanja i spoznao njihovu iluzornost. U nešto slobodnijoj interpretaciji: shvatio je da se preko njih samo vrtimo u istom začaranom krugu, da se spozajnim napredovanjem može dosegnuti plafon u jednoj oblasti, te u svim oblastima. Ni u jednoj nema odgovora na suštinska pitanja, a bez tih odgovora nema pravog napredovanja ni u jednoj od njih.

Pokušava sa magijom, sa prizivanjem "onostranih" sila. Odgovora nema, iskoraka iz iluzije sveznanja nema. Uočava grešku u samom smeru i cilju - znanje i odgovori na suštinska pitanja, te postavlja nove: ispunjavanje želja i uživanje. Novi smer mu se podudara sa smerom običnih ljudi, koji se ne posvećuju znanju i spoznajama, i žive po spontanim impulsima: uživajući u životu bez posredovanja bilo kakvih spoznaja.

U potrazi za znanjem je bio sam, išao sam, u ispunjavanju želja i sa zadovoljstvima kao ciljem - obratio se za pomoć - Mefistofelu, uzmimo ga kao sinonim za đavola. Ako mu Mefistofel omogući zadovoljstvo trenutka za koji bi poželeo da večno potraje - Mefistofel bi time ispunio svoj deo obaveza iz ugovora potpisanog Faustovom krvlju, i onda bi Faust bio obavezan da mu preda svoju dušu, na večno "korišćenje". Što se i desilo (tj. u drugom delu ove knjige ide neki drugačiji tok, ovde nebitan).

Film "Tajna", R. Byrne, uzima se kao skupna oznaka za teorije, modele, praktiku, "filozofiju", ideje, te metodologiju kojima je cilj, kao što se u jednome od njih kaže - "oblikovanje željene realnosti"; "Manifestiranje obilja; "Jednostavan recept u samo četiri koraka za svesno oblikovanje željene realnosti!". Suština "Tajne" i "tajnaškog" delovanja može se na različite načine iskazati, uzmimo jednu od linija: "svest želju mora da 'utisne' u podsvest, da bi bila preneta Univerzumu i mogla da se materijalizuje".

Vidimo - naglasak je, bar jedan od glavnih, na željama i ispunjavanju želja, sreća i zadovoljstva se nekako podrazumevani pratioci. Poveznica sa Faustovim ciljem i njegovim paktom sa đavolom se jasno otkriva. Podrazumeva se da se ne može ovako pojednostavljeno uopštavati, stoga treba razlučiti: želja i zadovoljstava je raznih, ne mogu se svi trpati u istu korpu "zla", ili onoga što nam je štetno za dušu.
 

Možda neko živi u siromaštvu, pa želi imati nekakve optimalne životne uslove, uz njih i sa njima bi bio presrećan, umeo bi u takvom postignuću da uživa i u životnim sitnicama. A može, tome nasuprot, želeti da ima sve više i više, da bude u obilju (izobilje je ne slučajno jedan od važnih "tajnaških" pojmova), i sa životnim uslovima, i sa prilivom sredstava; može želeti da bude najbolji u bilo čemu, što podrazumeva sve više i više vremena i energije posvećenih takvom cilju, opsednutost njime (ne poručuje uzalud jedan od "tajnaških" učitelja u svom videu: “Kao kada nekome zagnjurimo gavu u vodu, a on ima žarku želju da izroni i diše, kad neko tako isto žarko želi da uspe - uspeće”).

Kriterijum je jasan svakome ko fenomen posmatra sa nekog ozbiljnijeg duhovnog stanovišta. Dok nam preko "Tajne", "tajnaške" metodologije i ciljeva koje smo postavili - Iluzija ne počne da usisava našu svest sve dublje u sebe, nismo u opasnosti. Iluzija i iluzorne vrednosti. Nije "greh" ako sasvim optimalno i normalno brinemo, i delamo u tome smeru, o materijalno-finansijskim momentima, koji nam omogućavaju život u ovoj fizičkoj ravni. Nije "greh" - sve dok oni idu paralelno sa brigom i delanjem u smeru - Višega, u smislu "rada na sebi", napora na čišćenju i rastu svesti, dok smo sa predstavom po kojoj nam za sreću i zadovoljstva nisu presudni spoljašnji, već - unutrašnji faktori.

Ako postanemo opsednuti samo spoljašnjim momentima i vrednostima - onda smo, poput Fausta, simbolički, potpisali pakt s "đavolom", tj. sa Iluzijom, mi kao da joj predajemo svoju dušu, jer što smo joj, spoljašnjim momentima i vrednostima, a svakako preko svog delovanja i ulaganja energije u nju - posvećeniji, tim smo sve dalje od sebe samih, mi više nismo u sebi i sa sobom, već - u spoljašnjem, u Iluziji.

Kao i sve drugo na Zemlji, i "Tajna" i "tajnaška" metodologija mogu se koristiti kako za dobro, tako i za zlo, ili, u nekom religioznijem smislu: kako za korist naše duše, tako i na njenu štetu. Tu nam dolazi kao ključno raskrsnica - evolucionizam.

Koristimo li "Tajnu" i "tajnašku" metodologiju u smeru postizanja optimalnih životnih uslova, ali zato da bismo u tim uslovima, i pre njih, napredovali u svesti, i da bismo pomagali drugima, ili tek samo i bukvalno za egoističko ispunjavanje ličnih želja i postizanje sreće i zadovoljstava?

U prvom slučaju mi nećemo juriti za time da imamo sve više i više, jer nećemo lično ispunjenje vezivati za to sve više i više, da bismo po kriterijumima postojeće civilizacije bili sve bolji i bolji. Umesto da nam to usisava sve više i više vremena i energije, mi ćemo nastojati da njihov značajan deo invenstiramo u lični rast. U slučaju da već  imamo dosta toga, kapital, firme, opet razmišljanje i delanje mogu biti evolucionistički: ako ne težimo opsesivno i samo sve većem profitu, već paralelno razmišljamo kako da upošljavanjem sve većeg broja radnika drugima pomažemo, takođe i stvarajući im sve humanije radne uslove. 

 

Autor: Miroslav Prvulović

SEMINARI & RADIONICE