Kada pati, čovek traži zaštitu mudraca

U Nagpuru je živeo jedan trgovac žitom. Jednog dana jeo je prženo zrnevlje, ubacujući ih u usta, kada mu je iznenada jedno zrno uletelo u nos i zaglavilo se. Pokušao je šta je mogao ali nije uspeo da ga izvadi napolje. Uspeo je samo da ga potisne još dublje. Osećao je veliki bol i otišao je da se posavetuje sa lekarom, koji je rekao da je zrno ušlo u jedan od sinusa i da će biti potrebna manja operacija da se ono ukloni. To je trgovca učinilo veoma nervoznim jer se plašio bolnica i operacija, te se zahvalio lekaru za savet i žurno napustio njegovu ordinaciju.

Nekako se nesrećnom trgovcu desilo da sretne jednog Mahaprabuđijevog posvećenika koji ga je savetovao da ode da zamoli Gurudevu (Božanskog Učitelja – prim.) za pomoć.
„On ti može pomoći“, rekao je posvećenik, „jer on oslobađa od svake patnje; velike i male.“

Trgovac je smesta seo u svoja kola i otišao u Katu (Bari Khatu, Mahaprabuđijev ašram – prim.). Čim ga je ugledao, pre nego što je ijedna reč rečena o njegovoj teškoći, Mahaprabuđi je rekao: „Kada pati, čovek traži zaštitu mudraca.“

Trgovac žitom nije morao da objašnjava zašto je došao, jer mu je Mahaprabuđi, smešeći se, dao sledeći neobičan savet: „Vrati se u Nagpur. U momentu kada spaziš jednu belu kokošku koja pripada jednom Hrišćaninu tvoja muka će te napustiti.“

Uputio ga je na adresu tog Hrišćanina i trgovac je sasvim zbunjen krenuo nazad u Nagpur. Bez ikakvih problema je pronašao kuću Hrišćanina i belu kokošku koja je čeprkala po prašini. Kada mu je pogled pao na pticu, trgovac je snažno kinuo i zrno mu je izletelo iz nosa. Palo je na zemlju ispred kokoške koja ga je odmah pojela.

Požurio je natrag u kola i otišao još jednom u Katu da se zahvali svom dobročinitelju i izrazi svoje poštovanje prema vidovitom svecu.

„To je zrno bilo predodređeno toj kokoški, a ne tebi“, objasnio je Mahaprabuđi uz topli osmeh. „Bog dela na tajanstvene načine.“

Priča je preuzeta iz knjige „Lila Amrit“ – Božanski život Sri Mahaprabuđija
Priredila: Valentina Kolesar