Veština Ljubavi – Usudi se da Voliš!

„Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.“ Duško Radović

Ljubav. Svi je tražimo. Svi mislimo da znamo da volimo. Svi volimo. Svi zbog ljubavi pre ili kasnije patimo. Ljubav = Patnja, ali... Ljubav = Sreća.  Između patnje i sreće je tanka nit, ali rizik da patimo svi nesvesno preuzimamo zaslepljeni lepotom trenutka i uvereni da smo mi nešto posebno, i da je baš ta, naša ljubav, najveća na svetu, da takva nikada nije ni postojala i da postoji samo sreća, koju ništa ne može da naruši, da je osoba koju smo pronašli upravo za nas savršena. U takvoj postavci misli -  razočaranje je neminovno, nekad pre, nekad kasnije... i tu se krug zatvara... počinje patnja.
 
Za one koji su dovoljno mudri, ta patnja može postati uvod u lični rast, u neku novu vrstu ljubavi, kroz poznanje i prihvatanje objekta ljubavi onakvim kakav jeste. Za one malo slabije razočaranje postane preveliko, izgube poverenje u kompletan muški ili ženski rod, jer zaboga, ako je ljubav nestala, onda nije ni postojala, a ako baš to što smo mi mislili da je ljubav, nije bila ljubav, onda ljubav neminovno i ne postoji. Često, odmah posle prvog razočaranja, ljudi odustanu od ljubavi. Trude se da je zaborave, da uvere sebe da ljubav ne postoji i da je ljubav samo neka iluzija, precenjena reč. Ne shvataju da odustajanjem od ljubavi, odustaju od sebe samih, odustaju od sreće. A nema potrebe, sve je daleko jednostavnije nego što se čini.

Nažalost, nigde ne postoji škola ljubavi. Učimo je kroz život, svako na svoj način i od različitih učitelja, manje ili više veštih. Pogrešno nas uče da se samo jednom u životu voli, pogrešno interpretiramo ljubav, pa zaljubljenost i strast podvedemo pod ljubav. Pogrešno nas uče da postoji samo ta jedna savršena osoba koja baš tamo negde samo sedi i nas čeka. Postajemo žrtve iluzija i očekivanja koje smo sami stvorili, pa su nas razočarale. I onda kao prave kukavice... odustanemo...
 

A zašto da ljubav ne posmatramo kao veštinu? Veštinu koja se kroz život stiče. Nešto kao vožnja automobila.. Zamislite da svi odustanu od vožnje kada prvi put sednu za volan i pogreše nešto... Ili kao plivanje... zamislite štetu da ne naučite plivati nikad u životu jer niste uspeli u prvom pokušaju.

I ljubav se uči... i u ljubavi se odrasta... i polako se shvataju njeni različiti oblici...
Sva iskustva koja ste imali ili imate, čine jedno predivno putovanje, jednu potragu za iskrenom i pravom ljubavi, koja postoji i koja će jednog dana, ako ste dovoljno hrabri, strpljivi i ne posustanete u svojoj potrazi, baš u onom trenutku kada naučite da volite i budete za nju spremni, doneti sve one prekrasne darove o kojima sanjate. Svaka osoba koju ste voleli ili volite je prava i bila je tu kao vaš učitelj. Zahvalite se svima koje ste voleli, jer su vas baš oni učinili ovakvim kakvi danas jeste. Zahvalite se i toj osobi koja je sada pored vas, cenite sadašnji trenutak, pažljivo otvorite oči i učite. Što pre naučite sve lekcije škole ljubavi, bićete srećniji, voljeniji, ispunjeniji i sa osmehom u srcu i duši sećaćete se svih iskustava koja su vas do tog trenutka dovela.

I ne zaboravite: “Srećan je samo onaj ko ume da voli!“ ~ Herman Hesse.

Autor:  Željka Tomić

SEMINARI & RADIONICE