Pamćenje i zaboravljanje snova

Jedan od značajnijih problema sa kojim se svaki analitičar snova susreće u praksi je pojava da mnogi ljudi, zapravo, uopšte ne sanjaju, ili tvrde da sanjaju vrlo retko, u fragmentima, te nikako ne mogu sastaviti celinu sna kako bi se moglo obaviti tumačenje. Ova pojava se nekada nameće kao veliki problem, jer klijent je veoma zainteresovan da savlada tehniku analize snova i da sam razume njihov „jezik“, ali s obzirom da gotovo uopšte ne sanja, rad na snovima izgleda besmisleno.

Odmah se mora razjasniti da ne postoje ljudi koji ne sanjaju, i da je fiziološkim ispitivanjima utvrđeno da se snovi javljaju u tzv. REM fazi spavanja, koja je prema moždanim talasima koji se mogu utvrditi EEG snimanjem, najpribližnija budnom stanju. Kasnije, dublje faze spavanja, kojih po nekim autorima ima još 3, a po nekima još 4, karakterišu se sporijim moždanim talasima koji se sve više razlikuju od talasa u budnom stanju, i te faze spavanja su karakteristične po tome što osoba koja spava u njima gotovo da i ne sanja, i teže ju je probuditi. Ako osobu pokušamo da probudimo tokom REM faze spavanja, ona će se probuditi mnogo lakše i uglavnom će se sećati sadržaja sna tokom kog je upravo probuđena. Prema tome, u fiziološkom smislu, svaki čovek sanja, te se nameće zaključak da postoje psihološki razlozi za zaboravljanje snova, po buđenju.

Najčešći razlog za zaboravljanje snova, koji je i najlakše rešiv u praksi, je pojava da osoba uopšte nije obraćala pažnju na snove, nikada o njima nije razmišljala pa se nije ni trudila da ih zapamti. Kada se ovi ljudi, sticajem okolnosti - najčešće gledanjem neke naučne emisije u medijima ili čitanjem nekog stručnog članka, zainteresuju za snove, obično se dešava da počnu bolje da ih pamte. Eventualnim uključivanjem u rad grupe za analizu snova, ili posećivanjem predavanja i seminara, te čitanjem udžbenika o analizi snova, nekada se dešava pravi preokret pa ovi ljudi postaju veoma dobri snevači koji pamte snove skoro posle svakg spavanja.

Još jedan način koji će vas podstaći da bolje pamtite sanjane sadržaje je uredno vođenje dnevnika snova. Možemo reći da je apsolutno neophodno snove uvek beležiti, čak i onda kada nam se po buđenju, zbog upečatljivog sadržaja, čini da ćemo neki san pamtiti čitavog života. Međutim, ti „životni“ snovi su veoma retki, većinu snova zaboravimo ili odmah po buđenju ili posle nekoliko dana. Osobe koje uredno vode dnevnik snova nekada budu iznenađene kada ga posle nekoliko meseci pročitaju, čudeći se da su neke snove uopšte sanjali, jer su ih u potpunosti zaboravili. Dnevnik snova je najbolje voditi u svesci koja treba da bude što bliže uzglavlju, odnosno krevetu u kome spavamo.

Po buđenju, najbolje je izvesno vreme ostati u krevetu, i ležeći zatvorenih očiju pokušati sa ponavljanjem i povezivanjem sanjanih sadržaja, a zatim ih odmah po ustajanju zapisati u svesku, brzo, bez vođenja računa o interpunkciji i gramatici. Poželjno je da u svesci postoji margina koja će pomoći da odmah pored nje dopišete i neku asocijaciju koja vam prvo padne na pamet.
Zbog brzine, san se može i nacrtati ili skicirati, a kasnije, u toku dana, kada se ima vremena, ispod crteža možete zapisati svoj san.

U novije vreme, neki ljudi koriste diktafon jer im za pričanje sna treba manje vremena nego za pisanje. Međutim, iskustvo kroz rad sa članovima grupa za analizu snova pokazalo je da je ovaj način vođenja dnevnika manje kvalitetan, da često nedostaju pojedini fragmenti sna i da pojedine rečenice kasnije ni samoj osobi nisu razumljive. Ukoliko po buđenju nemate vremena za bilo koji vid zapisivanja snova, uputno je da tokom obavljanja uobičajenih jutarnjih radnji, u mislima ponavljate san što više puta, sve do trenutka kada će se u toku dana ukazati prilika da san zapišete. Podrazumeva se da ćete vodeći svoj dnevnik zapisati datum kada ste sanjali san, kao i okolnosti koje su tih dana postojale u vašem realnom životu. Neki događaj, susret, problem ili preokupiranost nekim razmišljanjem, može biti „okidač“ za nastanak sna i zapisivanje tog podatka veoma je značajno, jer je san reakcija nesvesne psihe na neku svesnu, realnu situaciju.

Sanjani sadržaj se i tumači tako što ga upoređujemo sa trenutnom životnom situacijom u realnosti. Poželjno je da dok zapisujete svoj san, date naziv toj maloj priči koju je upravo napisala vaša nesvesna psiha. Naravno, naziv sna treba dati bez mnogo razmišljanja, kroz prvo asociranje i prvu misao koja vam padne na pamet. Kasnije, prilikom analize sna, naslov može pružiti presudnu pomoć, jer često ukazuje na jezgro sna, tj. srž problema koji san obrađuje.

S obzirom da je poznato da kroz snove u naš svesni deo ličnosti prodiru informacije iz nesvesnog, i da te informacije često ne odgovaraju našim svesnim stavovima, kao i da su često u tom životnom trenutku gotovo neprihvatljive za našu ličnost, razumljivo je da zaboravljanje snova može nastati kao posledica otpora koji naša svesna psiha ima protiv prihvatanja tih nesvesnih sadržaja.
Ljudi koji celoga života malo sanjaju obično generalno teško prihvataju sadržaje svog nesvesnog dela ličnosti, tj. nemaju naviku da komuniciraju sa svojim nesvesnim, ali mudrijim delom ličnosti. Obrnuto, ljudi koji su dobri snevači, ujedno su i dobri sagovornici sa svojim nesvesnim delom psihe od kog mogu dobiti dragocene informacije koje će im korigovati mnoge pogrešne svesne stavove, i koje će im kao najmudriji savetnici pomoći da donesu pravu odluku u pravom trenutku.

Ako osobe koje relativno često sanjaju, u jednom trenutku prestanu da pamte svoje snove, najverovatnije je da su se našli u životnom periodu kada su nesvesni sadržaji za njih postali neprihvatljivi. Taj snažan otpor svesnog dela ličnosti počinje da „briše“ sanjano, jer je suviše uznemirujući za svesnu psihu.
U ovakvim situacijama je presudna taktičnost profesionalnog analitičara snova kako   bi   otpor kod osobe popustio, i kako bi dragoceni uvidi iz nesvesnog, ma koliko bili neprijatni, postali osvešćeni. Takođe su poznate i tehnike, slične meditativnim, koje se mogu izvoditi pred spavanje i koje mogu kod nekih osoba biti delotvorne, te ne samo doprineti da se snovi upamte, već i da se dobije konkretan odgovor na aktuelan problem koji postoji u realnom životu. Te tehnike opisuje Patriša Garfild u knjizi „Kreativno sanjanje“ koja je prevedena i na naš jezik.

Kod osoba koje su dobri snevači, razlog nastanka zaboravljanja snova može biti „zamor“ nesvesne psihe ukoliko je u prethodnom   vremenskom periodu bilo više energetski snažnih snova, u psihološkom smislu, koji su doveli do značajnog individualnog skoka. Logično je da je sada nesvesnoj psihi potreban izvestan odmor, pa ona ne produkuje energetski snažne snove koji nose bitne poruke.
Kod osoba koje su članovi grupa za analizu snova, razlog zaboravljanja sanjanih sadržaja može biti i lična netrpeljivost prema nekom od članova grupe. To se obično događa kada se grupi priključi novi član, a neki od starih članova upadljivo prestane da sanja u tom trenutku. Ovakva netrpeljivost bazirana je na mehanizmu projekcije, pa je potrebno otkriti koji su to psihički sadržaji, karakterne osobine ili postupci novog člana, koji izazivaju otpor kod starog člana grupe.
Podaci o tim sadržajima govore da ih član koji je prestao da sanja ima u svojoj psihi, da ih ne prihvata i da ih zato projektuje na drugu, za to pogodnu osobu, koja se upravo pojavila u grupi.
Slično otporu koji osoba može imati prema nekom od članova grupe pa zato prestati da sanja, otpor se može javiti i prema vođi grupe - analitičaru snova. Tada je potrebno otkriti uzrok kontratransfera (termin poznat u psihoterapeutskom radu), i druge podatke bitne za prepoznavanje dubinsko - psihološkog profila klijenta.
I najzad, dešava se da posle nekog pogrešno protumačenog sna dođe do prestanka pamćenja snova. Međutim, po pravilu, ovaj problem traje kratko, nesvesna psiha veoma brzo počinje da šalje nove   snove koji će, zbog svoje snage, upečatljivosti i jasnoće, brzo korigovati pogrešno tumačenje prethodnog sna i nastaviti dalji rad na snovima u željenom pravcu.