Možda sam ja sanjar, ali nisam jedini

Pričao sam sa dragom prijateljicom pre nekoliko dana o životnim teškoćama koje se dešavaju. ”Razumem sve o tome kako Bog koristi život da bi iskusio Sebe“, rekla je, ”ali zašto to treba da bude toliko teško za nas?”

Pričali smo tada o mnogim stvarima koje ljudi na Zemlji doživljavaju – od bombaškog napada u Bostonu preko kidnapovanja u Klivlendu do krvoprolića u Siriji, a ništa nismo rekli o individualnim teškoćama i turbulencijama koje svi doživljavamo svakodnevno.
”Da li se Bog samo poigrava s nama?“, želela je da zna moja prijateljica. Rekla je da se još uvek gubi u naporu da objasni sebi zašto je potrebno da se toliko užasnih stvari dogodi u ljudskim životima.

Ovo je teško objasniti. Postavljao sam mnogo puta sebi isto pitanje. Iz knjige “Razgovori s Bogom” saznali smo da nije “neophodno“ da se takve stvari dogode. "Zajedništvo sa Bogom" nam govori o “deset lluzija ljudi”, gde je peta iluzija: zahtevi postoje.
Bog ništa ne zahteva, nikada. Ko bi to zahtevao? A pošto smo Bog i mi Jedno, ništa se ne zahteva ni od nas, takođe. Ko bi to zahtevao?

Sve što mi radimo, radimo jer smo tako izabrali. U našem fizičkom životu ovo je istina, a istina je i u našem metafizičkom, ili duhovnom životu takođe. Možemo misliti da smo mi “prisiljeni“ da radimo određene stvari u našem fizičkom životu, ali ako bliže ispitamo, shvatićemo da su svaki izbor ili odluka koje smo ikada doneli, bili rezultat ispitivanja naših opcija i analize troškova - koristi (troškovne analize) koju smo brzo sproveli.
To ne znači da ništa ne može da se desi u našem fizičkom životu a da to nismo svesno odabrali. Dosta toga nam se događa što nismo svesno izabrali. Ali istovremeno svaki čin Volje sa naše strane potiče iz našeg jedinstvenog izbora ili odluke.

Metafizički gledano to je takođe istina. Potpunost Svih Duša radi na zajednički način kako bi stvorilo prave i savršene okolnosti u svakom Sadašnjem trenutku, da bi omogućilo svakoj uključenoj Duši da objavi i izjavi, stvori i postane, ostvari i iskusi, sledeću najbolju verziju najviše vizije koju smo ikada imali o tome Ko Smo Mi.

To činimo upravo sada, kolektivno, na Zemlji, kao jedna vrsta živih bića.
“Razgovori s Bogom” nam govore da, i kolektivno i individualno, svaki postupak je jedan čin Samodefinisanja.

Primer: Dok sam pisao ovo, Skupština u Minesoti je glasala za legalizaciju gej brakova. Za državni Senat se očekivalo da krene istim putem, čineći da i sedamnaesta država u SAD-u legalizuje gej brak. Ovo je jedan primer kako se ljudska bića kolektivno samodefinišu. Drugi primer u SAD-u može biti neuspeh Kongresa u Vašingtonu da odobri bilo kakvu, čak i najmanju moguću vrstu, kontrole naoružanja, kao što su provere kupaca oružja.

Širom sveta čovečanstvo sebe posmatra kako se samodefiniše. To činimo u Siriji, to činimo u Severnoj Koreji, to činimo u Izraelu, činimo to u SAD-u i u svakoj naciji na zemlji. Takođe, kolektivno stvaramo uslove u kojima osobe definišu sebe kroz sopstvene odvojene izbore i odluke.

Sve ovo sam rekao svojoj prijateljici u našoj diskusiji. Život na Zemlji ne bi trebalo da bude toliko težak, rekao sam, i ne bi bio ni približno toliko izazovan ako bi naša vrsta počela kolektivno da donosi dugačije vrste odluka.
Danas čak i jedan običan posmatrač može da vidi da nijedan od sistema, institucija i uređaja koje je naša vrsta osmislila kako bi stvorila bolji život ne funksioniše na način koji stvara ovakav ishod.

Naši politički sistemi očigledno ne funkcionišu. Naši ekonomski sistemi očigledno ne funkcionišu. Naši ekološki sistemi očigledno ne funkcionišu. Naši sistemi zdravstvene nege očigledno ne funkcionišu. Naši obrazovni sistemi očigledno ne funkcionišu. Naši društveni sistemi očigledno ne funkcionišu. Naši duhovni sistemi očigledno ne funkcionišu.

Ništa što smo stvorili ne porizvodi ishode koje smo nameravali.
Još je i gore od toga. Oni stvaraju upravo suprotno.

Naši politički sistemi stvaraju previše haosa. Naši ekonomski sistemi stvaraju previše siromaštva. Naši ekološki sistemi stvaraju previše zagađenja životne srednine. Naši sistemi zdravstva stvaraju previše nejednakosti u pristupu modernoj medicini i uslugama zdravstvene nege. Naši obrazovni sistemi stvaraju previše neznanja. Naši društveni sistemi stvaraju previše nejednakosti i nepravdu. I možda i najtužnije od svega, naši duhovni sistemi stvaraju, mnogo, mnogo, više netolerancije, besa, mržnje, i nasilja.

Rećiću vam ovo: Uklonili bismo 95 odsto problema koje su ljudi stvorili i sa kojima se svakog dana suočavamo, ako bi ljudska rasa prosto usvojila i prihvatila Novo Jevanđelje od 13 reči koje nam nudi “Prijateljstvo s Bogom”:

Svi smo mi jedno.
Naš put nije bolji,
naš je put prosto dugačiji.

Da li bi to sprečilo, konkretno, bombaški napad u Bostonu, otmice u Klivlednu, ili krvoproliće u Siriji? Možda ne. Ali, da li bi to učinilo da slučajeva poput ovih bude manje u ljudskom iskustvu? Svakako. Ubeđen sam. Jer jedan globalni način razmišljanja koji prihvata istinu i koncepte našeg Jedinstva sa svima, može dovesti samo do smanjenja mentalnih nenormalnosti koje stvaraju takve događaje. A ideja da naš put nije bolji od drugih puteva će bukvalno eliminisati sva opravdanja za naše ratove i teroristička bombardovanja, kao i za mnoge druge negativne oblike ljudskih ponašanja.

Ne znam, možda sam prosto jedan sanjar. Ali ja nisam jedini…

Tumačenje serijala knjiga “Razgovori s Bogom”
Napisao: Neale Donald Walsch