Drugi srpski litijumski ustanak - Ekocidni vladari protiv srpskog naroda

Kancer pohlepe, mikrocelularni, najgori oblik, trese kao groznica psihopatske slojeve društva, predstavnike ljudske vrste koji se laktaju, guraju, galame i trpaju pod sebe sve što stignu. Ne mare za druga bića u svom prisustvu, ne opažaju važnost jednostavnih stvari poput vazduha koji udišu, vode koje piju, hrane koju jedu. 

Oni sebe smatraju gospodarima, boljim od drugih, sa neupitnim pravom da određuju tuđe sudbine. Za sebe misle da su postigli sve - došli su na vlast, na vrhove korporacija i stranaka, zaradili basnoslovne sume novca, uterali strah mnogima u kosti, najveći su, najjači, i žele samo jedno - JOŠ. 

Takvi neljudi sada zagovaraju apokaliptičan projekat rudarenja litijuma u dolini Jadra, jednoj od najplodnijih dolina Srbije. Ne mare oni mnogo za volju običnih ljudi koji su prestrašeni posledicama takvog projekta, gospodari imaju viziju i žele da je sprovedu po svaku cenu.

A mali čovek, taj "kočničar progresa", suprotstavljen je gordom vladaru kao već bezbroj puta kroz istoriju, dok vladari, kao i mnogi pre njih, ne poimaju kompleksnost, težinu i ozbiljnost projekta koji vrlo lako može postati Drugi "litijumski ustanak" međ Srbima. Prvi se već dogodio, mudre psihopate iz više kaste tada su odigrali pametno, umirili narod, pustili ga da se ohladi, dok su sve vreme zakulisno pripremali teren za bolji i jači udar, organizovaniji i temeljnije pripremljen.

Tako su nastupili sada u drugom naletu, celokupna medijska mašinerija upregnuta je da lobira za rudarenje litijuma u Srbiji. Desetine hiljada botova svojim malim robovskim prstima kuca komentare podrške na spinerske tekstove koji dolaze iz istih uredničkih kuhinja koje lobotomiraju ovdašnji živalj već decenijama unazad.

Prethodne uredbe su poništene, nove dozvole izdate, reklame plaćene, duh iz boce je pušten.

I još jednom, kao nekoć kada je Imperija udarila preko Drine, događa se epski sukob golorukog opančara i prenapregnute velike sile koja šišti od moći i korupcije.

Za neupućene, kratak osvrt:

Iskopavanje litijuma predstavlja nekoliko ekoloških izazova koje još uvek niko na svetu nije uspeo da reši.

Upotreba vode: Ekstrakcija litijuma zahteva značajnu količinu vode. Za ekstrakciju jedne tone litijuma potrebno je oko 500.000 litara vode, što može iscrpeti vodne resurse u sušnim regionima i uticati na lokalne zajednice i ekosisteme.

Zagađenje: Proces može kontaminirati zemljište i vazduh, što dovodi do gubitka biodiverziteta i oštećenja funkcija ekosistema.

Emisije ugljenika: Proizvodnja litijumskih baterija može emitovati više ugljen-dioksida od proizvodnje konvencionalnih automobila. Na primer, proizvodnja baterije od 500 kilograma može emitovati preko 70 više CO2 od proizvodnje tradicionalnog automobila u Nemačkoj.

Otpad: Iskopavanje litijuma stvara velike količine jalovine, što može dovesti do povećanih respiratornih problema i promeniti hidrološki ciklus.

Potrošnja energije: Eksploatacija litijuma, posebno iz izvora tvrdih stena, energetski je intenzivna i zahteva značajnu električnu energiju za procese drobljenja, mlevenja i hemijskog odvajanja. Ova energija često dolazi iz neobnovljivih izvora, što pogoršava emisije ugljenika.

Zagađenje zemljišta i vode: Hemikalije koje se koriste u ekstrakciji litijuma, kao što je sumporna kiselina, mogu kontaminirati zemljište i izvore vode, predstavljajući rizik za ljudsko zdravlje i divlje životinje.

Uticaj na lokalne zajednice: Iskopavanje litijuma dovelo je do društvenih borbi i pitanja širom sveta.

Rudarske metode dobijanja litijuma iz stena (što je slučaj u dolini Jadra) zahtevaju korišćenje ogromnih količina sumporne i hlorovodične kiseline koje mogu da imaju devastirajući uticaj na životnu sredinu, odnosno vazduh, vodu i zemlju. Trajnu devastaciju mogu da izazovu i jalovišta koja su puna toksičnih materija.

„U pitanju je, bez dileme, najgori način ekstrakcije litijuma. Osim litijuma, u stenama se nalazi veći broj različitih metala koji se moraju razdvojiti agresivnim hemijskim procesima. Kada je u pitanju mineral jadarit, koji je pronađen u zapadnoj Srbiji, on nije čist, već se nalazi u sedimentnoj steni karbonatnog tipa, gde preovlađuju kalcijum karbonat i magnezijum karbonat“ , kaže Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Ona navodi i da ruda osim jadarita i karbonata sadrži mnoge nečistoće i to je problem.

Đorđević ističe dokument Rio Tinta u kome piše da će se dnevno koristi 1.110 tona koncentrovane sumporne kiseline i 15 tona hlorovodične kiseline. U pitanju su veoma toksične kiseline i jedne među najagresivnijima.

Ona podseća da je planiramo oko 100 miliona tona toksične jalovine koja ima karakter opasnog otpada. Planirano je da toksična jalovina bude smeštena između dve bujične reke Korenita i Jadra.

U pitanju su reke koje svakih godinu-dve dana plave. Poslednji put, poplave su se desila u junu 2023. godine kada je voda došla do centra Loznice, a bila je poplavljena i bolnica.

Toksični sadržaj će se razlivati ne samo Jadrom već i Mačvom, a oni su plodni zahvaljujući drinskom aluvijonu kvalitetne vode koja obezbeđuje kvalitetnu poljoprivredu u tom kraju.

Zona rudnika je predviđena u slivu Drine i direktno je naslonjena i u hidrauličkoj vezi sa podzemnim vodama Mačve, koje predstavljaju „izvorište regionalnog značaja“.

„Podzemne vode Mačve su naše prirodno blago za buduće snabdevanje vodom ne samo ovog regiona, već i Posavine i Beograda. A da je područje Mačve posebno osetljivo, dovoljno je da se pogleda Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije koju su za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i republičke Direkcije za vode izradili upravo geolozi još 2010. godine. Cela Mačva sa Jadrom označena je kao zona veoma visokog stepena ranjivosti na zagađenje zbog velike poroznosti kako površinskog, tako i dubljeg visokoproduktivnog vodonosnog sloja. Zagađena voda, iz zone rudnog tela, iz tehnologije prerade rude i jalovišta svakako bi lako prodirala u podzemlje“, navodi Đorđevićeva.

Nakon ovih informacija, a ima ih još pregršt i svaka je šokantnija od prethodne, zamislite da postoje ljudi koji zaista lobiraju da se ovakav rudnik otvori i tako praktično uništi jedan od najplodnijih i najlepših delova Srbije. Kakvi su to ljudi, koji je nivo njihove inteligencije i saosećanja? Da li oni od svoje bahatosti, moći i iskrivljenog egoizma nisu u stanju da sagledaju ovaj projekat na pravi način? Da li su jednostavno samo u pitanju korumpirani lopovi i banditi? Ili su možda ucenjeni od strane evropskih i svetskih korporacija i vlada? Ili sve to zajedno?

Koji god odgovor bio na ova pitanja, suština je veoma jednostavna - idemo u bitku, ko zna koju po redu. Ovog puta makar se borimo za nešto čisto i sveto - prirodu, vodu, vazduh, a ne za kojekakve ideologije.

Mašinerija koju su vladari sada pokrenuli je izuzetno jaka, te zbog toga apelujem na sve male portale, nezavisne medije i udruženja da se ujedine oko ovog svetog cilja i stanu u odbranu čistote. Priuštite sebi makar jednu dostojnu i herojsku bitku u životu, niko ovo ne može da uradi umesto vas!

Rudnika neće biti!

Autor: Milan Bojić, urednik portala novasvest.com 

SEMINARI & RADIONICE