Dipak Čopra ~ METAČOVEK

Savremena nauka ljudsku svest definiše kao „težak problem“. Bazirajući se na hipotezi da je svest proizvod moždane aktivnosti, i da se shodno tome nalazi u mozgu, naučna istraživanja se fokusiraju na mozak i ispitivanje različitih stanja svesti.

Ali, s obzirom da na stanja ljudske svesti nije moguće primeniti utvrđene metode naučnog istraživanja (kao što su ponavljanje eksperimenta i provera rezultata), nauka danas ne uspeva da odgovori ni na osnovna (a pri tom ključna!) pitanja kako i zašto naš mozak stvara subjektivan svesni doživljaj.

Tako uprkos svim postojećim kategorizacijama stanja svesti na: svesno, nesvesno, podsvesno, normalno, izmenjeno, uobičajeno, uzvišeno i tako dalje, sama svest i njena priroda i dalje ostaju nedokučive.

Stoga „težak problem“ očigledno zahteva drugačiji pristup. Najnovija struja u naučnom razmišljanju predlaže promenu čitave paradigme, tj. napuštanje neprikosnovenog materijalističkog pogleda na svet, utemeljenog još u doba Renesanse.

Dr Dipak Čopra pripada toj novoj naučnoj struji, koja pre svega smatra da svest nije samo proizvod moždane aktivnosti. Ona je sveprisutna, sveprožimajuća, univerzalna, večna, beskrajna, stvaralačka. Svest je osnova svega. Naš mozak, telo i svet koji nas okružuje su proizvod Svesti koja je sve, uvek i svuda.

Osnivač kvantne fizike i Nobelovac Maks Plank u svom intervjuu za londonski Observer 1931 godine, kaže: „Mišljenja sam da je ljudska svest temelj svega. Smatram da materija proizlazi iz svesti. Mi svest ne možemo ni negirati niti zaobići. Sve ono o čemu sada razgovaramo, sve ono što, u stvari, postoji, zahteva svest.” Čopra potvrđuje da su „um, telo, mozak i Univerzum – modifikovana svest“, i čak ide korak dalje smatrajući da su „postojanje i svest isto“.

Kvantna fizika je nesumnjivo doprinela boljem razumevanju odnosa um-telo. Svi opažaji naših pet čula mogu biti svedeni do kvantnog nivoa gde se pretvaraju u subjektivni doživljaj.

Laboratorijski rezultati pokazuju da ljudsko oko može da detektuje najsitniju česticu svetlosti - jedan jedini foton, da ljudsko uho detektuje zvuk u trajanju deseto-milionitog dela sekunde, da je osećaj mirisa kvantno čulo koje prepoznaje bilion različitih mirisa, da možemo da osetimo dodir na daljini od milijarditog dela metra, i da ukus, u kombinaciji sa mirisom, takođe podrazumeva opažaje na kvantnom nivou.

Ali, ni jedno od ovih merenja neobjašnjava naš stvarni doživljaj zalaska sunca, zvuka muzike ili ukusa čokolade, iz prostog razloga što je naš stvarni doživljaj pre svega - subjektivan.

Čopra zato smatra da je realnost mnogo šira. Prava realnost se ne podvrgava ograničenjima uma koji obrađuje opažaje naših čula i „uklapa“ ih u naučene okvire.

Prava realnost je izvan tog mehaničkog domena našeg života. Koristeći grčku reč meta, što znači izvan, Dr Čopra u ovoj knjizi opisuje realnost koja se nalazi izvan onoga što opažamo samo svojim čulima.

S tim što ovde nema ničeg metafizičkog, ničega što se nalazi izvan granica iskustvene stvarnosti, ničega što bismo opisali kao natčulno ili natprirodno. Radi se o sposobnosti svakog ljudskog bića da dosegne ono stanje svesti koje sve svetske duhovne tradicije nazivaju „buđenjem“.

Biti probuđen znači biti potpuno svestan. Ne samo svestan sebe, već i svoje ne-odvojenosti od univerzalne (celovite) svesti koja je sada, ovde, uvek i svuda.

Probuđeni čovek je svestan da je celovita svest fundamentalna i da je ona izvor svega. Celovita svest je polje beskrajnog potencijala koje se otvara pred nama u momentu buđenja. To polje beskrajnog potencijala je mesto na kome se nalazi meta-realnost.

Knjiga Metačovek ima za cilj da demistifikuje proces buđenja. Kako celovita svest u sebi sadrži i samosvest svojstvenu Homo sapiens-u, Čopra tvrdi da je dovoljno samo mesec dana da bismo postali probuđeni.

Vodeći nas kroz 31-u lekciju na kraju knjige, pisac nam pokazuje direktan put do meta-realnosti. Taj put je krajnje prirodan i lak. Na direktnom putu mi učimo kako da, jedno po jedno, odbacimo sva ograničenja svog uslovljenog uma i postanemo meta-ljudi.

Dipak Čopra smatra da Metačovek može da postane sledeći stepen u ljudskoj evoluciji.

Na nama je da izaberemo:
da li ćemo, u duhu materijalističkog pogleda na svet, čoveka i dalje smatrati biološkom mašinom koju zahvaljujući dostignućima nauke i tehnologije (veštačke inteligencije) uvek možemo da popravimo, poboljšamo i čak usavršimo;
ili ćemo napraviti (mali) evolutivni skok i od razumnih bića postati bića svesna beskarajnih mogućnosti koju nam pruža naša/celovita svest.

***

Piše: Jasminka Stankov, prevodilac