VREME i DARMA

Jedan savremeni učitelj joge, koji je veoma dobro poznavao sanskrit, napisao je na ovom drevnom jeziku kratki podsetnik u stihovima, u kojima izražava svoje poglede na duhovnost i jogu.

Jedan stih, koji me je posebno pogodio, glasi:

„Oni koji ne poju Vede
i ne nude obožavanje Suncu
donose opasnost ovoj svetoj Zemlji
time što ne poštuju darmu.“

Drugim rečima, ako ne poštujemo unutrašnji zakon života – a to je suštinsko značenje reči „darma“ – dovodimo u opasnost čitavu našu planetu. A unutrašnji zakon je, bez obzira kojoj religiji pripadamo, za sve isti – „Spoznaj samog sebe“. Ako ne znamo ko smo zaista, ako ne vladamo sobom u onom najvišem smislu te reči – da naš viši, božanski deo, duša, vlada onim nižim, animalnim i ljudskim – zaista, u velikoj smo opasnosti i mi sami i svet oko nas.

Može li ovo biti istina? Kad se osvrnem oko sebe, ili bacim samo letimičan pogled na novine ili TV vesti, postajem ubeđen da je tako. Ako većinom ljudi vladaju niži impulsi – pohlepa, sebičnost, strah, mržnja, želja za vlašću – kakvo dobro čovečanstvo kao celina može doneti svetu? Nikakvo. Možemo jedino da uništimo sopstvenu planetu i sebe same.

Ali, kako da ovladamo sobom, kako da upoznamo svoju dušu i postavimo je na mesto koje joj po višem zakonu pripada?

Tu, nažalost, prestaju naši izgovori i žalbe na komšije, porodicu, državu i globalno potrošačko društvo, koji nam, eto, „ne daju da budemo ono što jesmo“. Tu počinje naša prava odgovornost – darma – prema sebi samima i prema Bogu. Svako od nas, kao pojedinac, isključivo je i lično odgovoran za tu jednu odluku – da li hoćemo da ceo život provedemo u negativnosti, možda ne i sasvim svojom voljom, nego naprosto, zato što su takve okolnosti, zato što nas nosi reka života, ili smo čvrsto rešeni da nađemo način, kakav god on bio, da naš vodič postane naša duša i da osnova naših postupaka postanu čista svest, jasni uvidi, duboko saosećanje prema svetu i bezuslovno poštovanje i ljubav prema njegovom Tvorcu.

Da li je moguće da klima cele naše planete reaguje na opšteljudsku negativnost onako kako vidimo da u poslednje vreme reguje? Što vreme više odmiče, sve više verujem da je tako. I sve više verujem da je, zaista, svako pojedinačno i te kako odgovoran za sudbinu celog sveta.

Autor: Goran Bojić
Iz knjige motivacionih eseja „Dobre namere nisu dovoljne“, koju je nedavno objavila izdavačka kuća „Neopress Publishing“