Čudesna PROLAZNOST ~ Ples SREĆE i PATNJE


Postoje kornjače koje žive po trista ili četiristo godina, i drvo sekvoje koje živi više od hiljadu godina. Naš životni vek je najviše oko sto godina. Kako živimo te godine? Da li maksimalno koristimo ono što nam je dato? Šta želimo da postignemo ili ostvarimo dok smo ovde? Kasnije se možemo osvrnuti i zapitati: „Šta sam uradio sa svojim životom?”. Vreme brzo leti. Smrt dolazi iznenada. Kako možemo da se cenjkamo s njom? Čekati do sutra je prekasno. Svi želimo da živimo duboko smisleno tako da naš život ne bude protraćen i kada nam se smrt približi, da ne osećamo žaljenje.

Kada smo potpuno ukorenjeni u sadašnjem trenutku, znamo da smo živi, i da je čudo biti živ. Prošlost je nestala, budućnost nije još došla. Ovo je jedini trenutak kada možemo da budemo živi, i mi ga imamo! Razmišljanje o prolaznosti pomaže nam da osetimo slobodu i sreću u sadašnjem trenutku. Pomaže nam da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste, tako da smo sposobni da prigrlimo promene, suočimo se sa strahovima i cenimo ono što imamo. Kada vidimo prolaznu prirodu cveta, oblutka, osobe koju volimo, našeg bola i tuge ili čak neke situacije, možemo da osetimo samu srž stvarnosti.

Prolaznost je nešto prelepo. Da stvari nisu prolazne, život ne bi bio moguć. Seme nikad ne bi moglo da postane biljka kukuruza; dete ne bi moglo da poraste u odraslu osobu; ne bi mogli da postoje isceljenje i transformacija; nikad ne bismo mogli da ostvarimo svoje snove. Stoga je prolaznost veoma bitna za život. Zahvaljujući prolaznosti, sve je moguće.
 


Ima jedna stara kineska priča o gospodinu Laju, seljaku koji se izdržavao zahvaljujući svom konju. Jednoga dana taj konj je pobegao i svi njegovi susedi su ga sažaljevali: „Kako si nesrećan! Kakva nevolja!” Ali gospodin Laj nije bio uzbuđen. „Videćemo”, odgovorio je. „Videćemo.” Nekoliko dana kasnije njegov konj se vratio, dovodeći sa sobom divlje konje. Gospodin Laj i njegova porodica su iznenada postali bogati. „Kako si srećan!”, uzvikivali su drugi seljaci. „Videćemo”, odgovarao je gospodin Laj. „Videćemo.” Onda, jednoga dana njegov sin je jahao jednog od divljih konja, te je pao s njega i slomio nogu. „Kakva nesreća!”, govorili su susedi. „Videćemo”, odgovarao im je gospodin Laj. „Videćemo.” Nekoliko nedelja kasnije, carska vojska je prolazila kroz selo da regrutuje sve sposobne mladiće u vojsku.
Nisu odveli Lajevog sina pošto se on još uvek oporavljao od pada. „Kako si srećan!”, govorili su opet njegovi susedi. „Videćemo”, odgovarao je gospodin Laj. „Videćemo.”

Prolaznost nam može doneti sreću podjednako kao i patnju. Prolaznost nije loša vest. Zbog prolaznosti, despotskim režimima je suđeno da padnu. Zbog prolaznosti, bolest se može izlečiti. Zahvaljujući prolaznosti, možemo da uživamo u čudesnosti smene četiri sezone. Zahvaljujući prolaznosti, sve se može promeniti i transformisati u pozitivnom smeru.

Bilo je dana tokom rata u Vijetnamu kada se činilo da nasilje nikada neće stati. Naši timovi mladih socijalnih radnika neumorno su radili da izgrade sela koja su srušena tokom bombardovanja. Mnogi ljudi su izgubili dom. Jedno selo blizu demilitarizovane zone morali smo ponovo da gradimo ne jednom nego dva ili tri puta nakon ponovljenog bombardovanja. Mladi ljudi su pitali: „Treba li da ga ponovo gradimo? Ili možda da odustanemo?” Srećom, bili su dovoljno mudri da ne odustanu. Odustati bi značilo odustati od nade.

Sećam se da je u to vreme grupa mladih ljudi došla do mene i pitala me: „Dragi učitelju, da li misliš da će se rat uskoro završiti?” Tad nisam video nikakav znak koji bi ukazivao na kraj rata. Ali nisam želeo da nas bacim u očaj. Bio sam tih neko vreme.
Naposletku sam rekao: „Dragi prijatelji, Buda je rekao da je sve prolazno. Rat mora da se okonča jednog dana.” Pitanje je šta mi možemo da učinimo pa da ubrzamo tu prolaznost? Uvek postoji nešto što možemo da uradimo da pomognemo u određenoj situaciji.

Možda ćemo se složiti sa istinom o prolaznosti, ali ipak, ponašati se kao da je sve trajno, i to je problem. To je ono što nas sprečava da zgrabimo prilike koje su nam dostupne baš sada da promenimo situaciju ili da usrećimo sebe i druge. S uvidom o prolaznosti, nećete čekati. Uradićete sve što možete da nešto promenite, da usrećite osobu koju volite, da živite onako kako biste želeli.

Buda nas je uputio na prolaznost ne da bismo je mi čuvali kao pojam, nego da steknemo uvid o prolaznosti primenjujući to u svom svakodnevnom životu. Postoji razlika između pojma i uvida.

 


Recimo da kresnemo šibicu kako bismo je zapalili. Čim se pojavi plamen, on počinje da sagoreva šibicu. Pojam prolaznosti je poput te šibice, a uvid o prolaznosti je poput plamena. Čim se pojavi plamen, on sagori šibicu koja nam više ne treba. Ono što nam je potrebno jeste plamen, ne šibica. Koristimo pojam prolaznosti kako bismo došli do uvida o prolaznosti. Uvid o prolaznosti ima moć da nas oslobodi. Pretpostavimo da je neko koga volite upravo rekao nešto što vas je razljutilo, i želite da ga kaznite govoreći mu nešto neljubazno zauzvrat. On se usudio da vas povredi, i sada vi želite da se iskalite i da povredite njega. Spremate se da započnete raspravu. Ali onda se setite da zatvorite oči i razmislite o prolaznosti. Zamislite svog voljenog za trista godina. Sve što će od njega ostati jeste prah. Za to možda neće biti potrebno Trista godina; možda ćete za trideset ili pedeset godina oboje biti prah. Iznenada shvatite da je glupo biti ljut i svađati se. Život je tako dragocen. Potrebno je samo nekoliko sekundi koncentracije da shvatite i dotaknete svoju prolaznu prirodu. Ljutnja nestaje kada razumete prolaznost. I kada otvorite oči, ne želite više da se raspravljate. Samo želite da ga zagrlite. Vaš bes se transformisao u ljubav.

Život je dragocen. Živi ste sada i ne smete propustiti priliku da obnovite i osvežite svoju ljubav. Svesnost može da stvori čuda. Kada možete da prepoznate predivne osobine svoje voljene osobe i osetite i izrazite zahvalnost, kada možete da komunicirate koristeći ljubazne reči i pažljivo slušajući, uspećete da obnovite svoju ljubav i ponovo otkrijete lepotu u svojoj vezi.
 

 

Kasnije, kada se preobrazite u kišu, nećete imati za čim da žalite. Istina je da su patnja i sreća međusobno povezane; jedna ne može da postoji bez druge. Zahvaljujući savladavanju poteškoća u našoj vezi, mi možemo da produbimo svoju ljubav. A dobra vest je da su i patnja i sreća prolazne. Zato je Buda nastavio s vežbanjem čak i nakon što se prosvetlio; nastavio je da koristi patnju kako bi stvorio sreću. Moguće je da iskoristimo patnju za stvaranje sreće, poput baštovana koji koristi kompost za negovanje cveća.

 

 

 

 

Autor: Tič Nat Han; odlomak iz knjige „Umeće življenja“

Izdavač: HARMONIJA knjige, www.harmonijaknjige.rs

 

 





POVEZANI TEKSTOVI





SEMINARI & RADIONICE