SOBA za MEDITACIJU kao mesto MOĆI

Koliko puta smo samo slušali ili čitali o mestima moći, počev od napisa u knjigama autora sa ovih naših prostora (Ljubiša Stojanović, Dejan Dimitrijević, Ivan Antić, Spasoje Vlajić, Zoran Gruičić, Semir Osmanagić i drugi), preko brojnih stranih autora i duhovnih učitelja, a neka od tih mesta smo i sami posetili i oslušnuli njihove tanane vibracije. Da posete pojedina od tih mesta nisu se libili ni duhovni učitelji današnjice, poput Mohanđija (autor ovih redova imao je sreću da u istom danu bude u piramidi u Visokom kada je i Mohanđi doveo svoje sledbenike u posetu ovoj, kažu nastarijoj, piramidi na svetu).

Brojni su napisi pa i knjige o mestima moći koja zrače posebnom energijom veoma visokog frekventnog nivoa, sa isceljujućim i spiritualnim kvalitetima, o piramidama kao generatorima kosmičke energije ili mestima koja sakupljaju životodavnu energiju svetlosti i sunca, ili predstavljaju portale za ulazak u viša stanja svesti. Mesta moći su navodno i ona retka mesta gde se sakupljaju tzv."zrele svesti", odnosno "spiritualne suštine" sazrelih svesti nekih prosvetljenih ličnosti ili ličnosti iz duhovnog sveta, sveta nauke, umetnosti i slično.

Bilo je i kod nas pokušaja da se neka od tih mesta proglase za mesta moći pa su tako na publicitetu dobile i pojedine geosenzitivne tačke gde se navodno javlja isceljujući protok podzemnih energija. Neke od tih tačaka su i "Najdanovi krugovi" u Maloj Krsni i "Sofijini izvori" u šumi na Fruškoj Gori, iznad Ležimira, gde su navodno i uslikane i u knjizi jedne od sledbenica Ljubiše Stojanovića pokazane kao uslikane navodne "zrele svesti", koje se tu okupljaju i pomažu naš spiritualni razvoj, iako je iz slike jasno, ako nije fotomontaža, da su u sumraku uslikani samo "orbovi" (a viđeni su i u piramidi u Visokom), koji svakako ne predstavljaju "zrele svesti". Priča za sebe je i planina Rtanj za koju neki tvrde da je takođe piramida, slična onoj u Visokom.

No, da li ste se ikada zapitali može li i naša soba za meditaciju da bude mesto moći? Pogotovo ako se u njoj spiritualna praksa odigrava godinama, da ne kažem decenijama. Moj je odgovor - i tek kako da može. Provereno, iz ličnog iskustva.

Kada me je moj spiritualni put odveo do reiki prakse imao sam već više godina iskustva u TM i TM Sidhi programu, kao i aktiviranu kundalini (iako tada još to nisam znao a kod mene je radilo poskakivanje iz TM Sidhi programa); prošao sam nekoliko reiki inicijacija kao i Kundalini reiki i još više aktivirao kundalini i potom se okušao u reiki praksi isceljivanja. Isprva na ukućanima, na sebi, rođacima, prijateljima a zatim i na sasvim nepoznatim ljudima. Kod nekih je to pomagalo, kod nekih ne, sve u skladu sa njihovim "planom" i programom rada u ovom životu.

Kao i svi na spiritualnom putu, imao sam svoje uspone i padove i prekide u meditativnoj praksi, ali, prvi korak u razumevanju sobe za meditaciju kao mesta moći, usledio je kada sam (prethodno iniciran) počeo da radim i isceljivanja na daljinu. Svedočio sam tome da "klijent" reaguje istog momenta kad počnem da kanališem (propuštam) isceljujuću energiju, da se javljaju podrhtavanja celog ili delova tela, podizanja ili drmanja ruku ili nogu, da mi pojedini, tako tretirani, javljaju nakon seansi u kojoj su sedeli udobno u svojoj sobi a ja kod svoje kuće, da ne mogu da veruju kako im odjednom ruka počinje sama od sebe da se diže u vis ili noga podrhtava i slično, a bilo je i gotovo istovetnih izveštaja od ljudi kojima sam radio više isceljivanja, dok su oni bili stotinama kilometara daleko. No, kako nisam mogao u sebi da pomirim potrebu da nekome pomognem i dilemu da li se time mešam u ostvarivanje njihove karme, sa ovom praksom sam prestao.

Još veće iznenađenje za mene je predstavljalo otkriće, tokom CORD metode Dragiše Lepotića u Novom Sadu, da većina polaznika metode, koleginica, kolega, reaguje na moje bioenergetsko polje, kada voljno aktiviram protok energije kroz dlanove, pa svako na svoj način provodi energiju što je dolazila kroz mene, neko se uvija napred i nazad, neko pleše sa obe raširene ruke, neko izrazito podrhtava i slično.

To se nastavilo i u mojoj sobi za meditaciju, gde su slično reagovali (ne svi) i oni koji uopšte nisu bili na bilo kakvoj spiritualnoj praksi niti putu. U istoj toj sobi povremeno smo se okupljali radi zajedničke meditacije nas nekoliko. Jedne večeri, kad smo završili meditaciju uz svetlost upaljene sveće i spremali se da se raziđemo, moj kolega pogleda u sveću i reče" Hej, vidiš li ti ovu sveću"? Ja pogledah i istog se momenta naježih jer, svi znamo kako se topi vosak kad je upaljena sveća, sliva se ravnomerno sa bar nekoliko strana niz telo sveće. Ova mala, obična žuta sveća u mojoj sobi za meditaciju, pod uticajem pozitivnih višegodišnjih vibracija i meditativnih stanja (moga i te večeri grupe sa kojom sam meditirao) topila je svoj vosak tako što se otopljeni deo slivao u krug i stvarao sa dve strane divan oblik koncentričnog vrtloga koji je podsetio na one ukrase na stubovima starih grčkih hramova.

Dakle, jasno je da je prostor u kome smo meditirali oplemenjen najfinijom meditativnom, spiritualnom energijom koja je istovremeno i inteligentna jer pravi takve ukrase od otopljenog voska. Brže bolje sam fotografisao sveću kao nepobitni dokaz o uticaju duha na materiju i sada je delim sa vama.

Ako ste imali tu sreću kao ja, da u ovom životu naiđete na ostvarenog duhovnog učitelja koji može da vam da šaktipat i time vam aktivira (ili još više da podstreka) kundalini, onda ste stupili na stazu koja vas neopozivo vodi ka prosvetljenju i ubrzava taj put. Kada sam prvi put (pre par godina), primio šaktipat od Jana Esmanna on me je pitao jesam li ga već negde dobio, jer je bilo jasno da je kundalini kod mene već aktivirana (desilo se to prilikom TM Sidhi programa, još 1995.god. iako niko nije dao nikakvo objašnjenje o tome, mada mi je sada poznato i jasno da je ta praksa preuzeta iz Patanđalijevih Joga sutri). Rekoh mu da nisam, (ne po pravilima šaktipat sidha joge), radujući se što će se sa njegovim šaktipatom i praksama meditacije aktivnost kundalini šakti unaprediti. Kasnije sam primio šaktipat i od Mohanđija.

Ono što je najbolje je da moja duhovna praksa u mojoj sobi za meditaciju daje iste rezultate u uzlaznom toku kundalini šakti, kao i na seminaru, u prisustvu ostvarenog učitelja Jana Esmana. Kada kundalini šakti stigne u glavu imate osećaj "kao da vam se milion mehurića rasprskava u mozgu" kako to reče Esmann ili ako stigne do krunske čakre možete videti i rascvetavanje cveta u najživljim bojama, poput kaleidoskopa u kojem se slika širi ka spolja. Takođe, nisu retki ni trenuci samadija a ako imate problem da ih prepoznate (jer tada nema onog koji prepoznaje), kao orijentir mogu poslužiti momenti (nekad duži, nekad kraći) blaženstva, duboke tišine bez misli (neki učitelji kažu:12 sekundi koncentracija, puta 12 je meditacija a još puta 12 bez misli je samadi) i čak nevoljnog obustavljanja udaha i izdaha, na neko vreme, kad vam se učini da nema potrebe za disanjem, da bi se potom disanje nastavilo uz veoma plitke udahe i izdahe donjim delom stomaka.

Tada ste na pravom putu, jer kako reče Esmann u svojoj knjizi "Blaženstvo ljubavi - suština samospoznaje", samoostvarenje nije rezultat ponavljajuće (spiritualne) prakse već ponavljanja i produbljivanja samadija. Takođe, neka vas ne iznenadi ako čak i tokom gledanja video materijala o davanju šaktipata sledbenicima nekih drugih duhovnih učitelja, reagujete ponavljajućim uzdizanjem kundalini (kao što se to meni desilo gledajući šaktipat Prabhudjia), kao da je on u toj vašoj sobi i daje i vama šaktipat. Čudesno, zar ne!?

Sticajem životnih ili karmičkih okolnosti prošla godina mi je bila veoma turbulentna, imao sam "veliko čišćenje" kako mi to kažemo, bio tri puta u smrtnoj opasnosti (jednom saobraćajka i dva puta teško oboljenje) i, mada sam najveći deo oporavka proveo u mojoj sobi za meditaciju, za istu nisam imao snage niti volje, sve dok se nisam oporavio. Moram da kažem da ni jednog trenutka nisam bio u stanju očaja i neprihvatanja već na protiv u stanju trpeljivog prihvatanja pa šta god bilo i dokle god bilo. Nakon više meseci oporavka vratio sam se i svojoj duhovnoj praksi i tek tada shvatio da je došlo do velike promene i napretka u jednom aspektu mog života.

Naime, oduvek sam imao dobar kontakt sa svojim snovima i veoma retko sam imao noćne košmare, ružne snove, uglavnom su to bili prelepi snovi koji su uključivali divne predele i letenje preko njih, skokovito kretanje poput antilopa ili geparda, branje jagoda i tome slično. Nešto kasnije praktikovao sam i metodu postavljanja pitanja pred spavanje da se dobije nekakav odgovor u simboličnom vidu a još kasnije sam uvežbavao i početke astralne projekcije, ali nisam daleko dogurao u tome.

I odjednom, nakon svih ovih mojih turbulentnih događaja od prošle godine, usledilo je pravo čudo (a tada sam već imao šaktipat i bio par godina učenik Jana Esmanna i praktikovao meditacije na podizanje kundalini), moji su snovi eksplodirali u simbolične predstave i igre koje su mi donosile skoro svakodnevne poruke i blago me usmeravale u mojoj spiritualnoj praksi. Obično bih se budio u najvažnijem trenutku, onda kad je poenta i značenje sna u pitanju, da ga zapamtim i ako ne odmah, onda sutradan protumačim.

Nekad je to bila poruka da bi trebalo da radim sa svojim unutrašnjim detetom, nekad da oprostim sebi na svemu što sam nekome učinio a još nosim kao teret, a potom i da još nosim na svojim leđima teret "maje" i erosa, da je moja duhovna praksa u tome da pratim mog ostvarenog duhovnog učitelja i da uspešno radim sa kundalini energijom, te da sam prošle godine zaista bio u životnoj opasnosti ali da sam u svojoj sobi, sobi za meditaciju pronašao svetlo koje razbija tamu neznanja i vodi ka višim stanjima svesti, da sam bezuslovno podržan i voljen. Bilo je tu još puno toga za mene bitnog jer prosto ne znam šta bih još izdvojio iz tog novouspostavljenog kanala komunikacije sa višom svešću, koji me neprimetno i nenametljivo usmerava i navodi tamo gde je to najbolje za mene.

Dakle, poenta sve ove lične priče je svakako da, posećivali mi ili ne "mesta moći" po belom svetu, nikako ne treba da smetnemo sa uma da najveće mesto moći gradimo mi sami u svojoj sobi za meditaciju, tačnije u svom telu i u njegovom spiritualnom prostoru, svojom redovnom i ustrajnom spiritualnom praksom. (Ovde se naravno ne misli na moći ili tzv "sidhije" koje može da stekne adept u svojoj duhovnoj praksi i koji mogu da predstavljaju smetnju njegovom daljem spiritualnom razvoju). Ipak, ako vam padne na pamet ona Budina:"Ne veruj onome što je neko drugi rekao pa čak ni ako sam ja to rekao, već samo svom ličnom iskustvu", ne preostaje vam ništa drugo nego da to proverite sami, svojom ličnom sadanom, u svom svetom prostoru za meditaciju. Jer, energija sa kojom mi radimo je energija Duha (Svetoga), Polja ili Božanske svesti, nemanifestovane stvarnosti koja se kroz našu duhovnu praksu manifestuje i ona nema ni vremenskih ni prostornih ograničenja a dokaz za to je jedna obična žuta sveća, trenutno dejstvo isceljujuće energije koja kroz nas prolazi, navođenje kroz simboliku snova i blistavi uzlazni tok kundalini šakti. Velika mesta moći su daleko; najveće, zato što je najdostupnije i svakako najvažnije, je prostor naše spiritualne prakse, u nama i našoj sobi za meditaciju.