Ni nagrade ni kazne nego posledice 3

Jednom sam čula doktora opšte medicine kako kaže da je beli pirinač loš po zdravlje jer izaziva nagli porast šećera u krvi, pa je bolje jesti integralni pirinač, ali u slučaju dijareje na primer, treba ipak da se jede beli pirinač jer oštra vlakna integralnog pirinča, ili bilo koje druge integralne žitarice, mogu još više da nadraže već nadražena creva.
Ovo me je podstaklo na razmišljanje: “A kako integralne žitarice znaju kome treba da nanesu štetu, a kome ne? Zar ta ista oštra vlakna neće vremenom nadražiti i prvobitno zdrava creva? Zar nije bolje ne jesti ni prerađene ni integralne žitarice i umesto  te izuzetno štetne hrane jesti nešto što ne nanosi štetu?”

Često se čuje kako doktori i nutricionisti savetuju ljudima da jedu meso da bi imali snage, i da ga daju deci da bi dobro rasla. Međutim, kada neko oboli od raka,  ateroskleroze ili bubrežne insuficijencije, toj osobi se savetuje da izbegava meso.
Opet, kako meso zna kome da naudi, a kome ne? Zar to isto meso čija upotreba se treba izbegavati pri lečenju od ateroskleroze ili raka, nije isto ono koje je izazvalo spomenuta stanja? A zašto se onda i dalje savetuje onima koji još nisu oboleli?
Konvencionalna medicina kaže da postoje bolesni i zdravi ljudi i da prema tome treba da se tretiraju.

Prirodna higijena, nauka o zdravlju, kaže da je zdravlje pravo koje se stiče rođenjem i da su supstance, uticaji i stanja potrebni za održavanje zdravlja isti oni koji su potrebni za povratak zdravlja, a to su: ishrana za koju je neka vrsta predodređena, vazduh, voda, sunčeva svetlost, fizička aktivnost, san, higijena i zdravi odnosni sa drugim bićima. Zdravlje je pravo koje se stiče rođenjem i traje sve dok se ne krše neki prirodni zakoni. Bolesti se ne dobijaju, nego biraju.
U prva dva dela serijala “Ni nagrade, ni kazne, nego posledice” naučili smo kako se zdravlje čitavog organizma ogleda u zdravlju pojedinih ćelija, a zdravlje ćelija zavisi od kvaliteta limfe, odnosno krvi, a kvalitet limfe i krvi zavisi od ishrane.

Sada ću navesti neke konkretne primere, kako bi shodno njima svako mogao da napravi izbor za sebe – za šta god da se neka osoba odluči, izbor pripada toj osobi, a tako i posledice:
meso, mleko, ulja, ali i semenke, orašasti plodovi i avokado, su glavni izvori masti, a mnogo masti zakrči arterije, izazivajući aterosklerozu i srčana oboljenja; izaziva dijabetes tipa II; proliferaciju kandide; povećanu gustinu krvi, a time smanjen dotok kiseonika ćelijama, a ćelije u anaerobnim sredinama postaju kancerogene.

Napomena: semenke, orašasti plodovi i avokado su dobri samo u malim količinama, do 30 g svaki ili svaki drugi dan, preko toga je štetno, jer je to visokomasna hrana.
Jedan tip ateroskleroze nastaje zbog taloženja masti na unutrašnjim zidovima arterija usled unosa masne hrane, kao što su, ponavljam, meso, mleko, ulja, ali i semenke, orašasti plodovi i avokado. Drugi tip ateroskleroze je otvdrnjavanje zidova arterija usled taloženja kalcijuma na njima, što se dešava usled unosa žitarica koje ostavljaju kiseo pepeo.
 

Meso, mleko, žitarice i mahunarke sadrže više proteina nego što organizam ljudske vrste može da podnese, te njihova upotreba dovodi do raka, otkazivanja bubrega, alergija, dijabetesa tipa I, artritisa, migrena.

Zaključak bi bio da se sve takozvane bolesti mogu svesti na jedan uzrok: toksemiju, tj. zatrovanost tela usled unosa hrane za koju organizam jedne vrste nije predviđen. Naravno, nije sve u ishrani, ali ishrana igra veliku ulogu. Tako se na primer kod ljudi u ratovima, kada su bili, složićete se, pod velikim stresom, arterije očistile od naslaga samo zbog izbacivanja životinjskih proizboda iz ishrane. Ipak, otvdnule su kod onih koji su se hranili žitaricama.

Neki će reći: “Ali, ljudi su svaštojedi. Ljudi mogu da prežive na različitoj hrani.”

To što imamo najsavršenije organizme u prirodi omogućava nam da preživimo u neoptimalnim uslovima, ali kvalitet i dužina života zavise od stila života i ishrane.
 

Dakle, pošteno je pitati:  Artritis/ Rak / Otkazivanje bubrega / Dijabetes / Ateroskleroza / Infarkt/ Moždani udar?   Da li je bilo mesa, mleka, jaja,  žitarica i mahunarki ili čak u većim količinama semenki, orašastih plodova i avokada u ishrani? 
 

A sada dobre vesti! Kada se zna uzrok lako ga je otkloniti i dok se greške ne mogu poništiti, većinu grešaka je moguće ispraviti. 

 

Napisala:

Marina Grubić

www.biljnaishrana.com

PRPROČITAJTE PRETHODNE DELOVE OVOG TEKSTA:

Ni nagrade ni kazne nego posledice 1

Ni nagrade ni kazne nego posledice 2

SEMINARI & RADIONICE