Sve je povezano i sve je ENERGIJA ~ Velike mogućnosti KVANTNE MEDICINE

Krećući se kroz vreme od doba Newtonove do Einstenove fizike, dolazimo do tačke koja danas objedinjuje naoko nespojivo: nauku i duhovnost. Nauka koja potvrđuje duhovne principe poznate hiljadama godina.

Ta nova nauka koja daje odgovore, a istovremeno postavlja i otvara mnoštvo drugih pitanja, zove se kvantna fizika. Iz nje proizlazi i kvantna medicina. Pre nego se dotaknemo kvantne medicine, napravimo mali osvrt na to kako je do nje došlo.

Krenimo dakle od Newtona koji je svoje teorije temeljio na striktno objektivnom pogledu na svet. Stvari i događaji se odvijaju nezavisno jedni od drugih, a istražuju se deleći se na sve manje delove kako bi se spoznala celina. On je smatrao da svi fenomeni u materijalnom svetu moraju imati i materijalan uzrok. Stoga upravo ova, Newtonova fizika, savršeno objašnjava svet materijalnih oblika, makrokosmos koji možemo percipirati svojim čulima.

Kasnije Albert Einstein je uveo teoriju relativnosti po kojoj je dokazao da su Newtonovi zakoni relativni, a ne deterministički jer na njih deluje još jedna sila – vreme, a drugi je fizičar ( Nobelovac) Erwin Schrodinger dokazao da je za sve potreban promatrač. Osim toga, Einstein je rekao da se prostor i vreme više ne mogu posmatrati kao dve odvojene stvari i uveo kontinuum prostor-vreme. Kod teorije relativnosti važna je primarnost lokaliteta, što zapravo znači da stavlja ograničenje na ova dva važna elementa (prostor i vreme), a kao najveću brzinu uzima brzinu svetla.

I sada dolazimo do kvantne fizike i njenog tvorca, Maxa Plancka. On je 1900. proučavao spektralne linije crne stvari i bavio se merenjima vezanim za emitovanje topline iz crnog tela. Paketi energije koji su otpuštali apsorbovanu energiju procesa nazvani su kvantima.

Einstein je i dalje tu. On dokazuje da se svetlost sastoji od čestica koje naziva fotonom te da se ponaša kao talas. Za to je dobio i Nobelovu nagradu 1922. Dalja istraživanja kvantne fizike međutim pokazuju da se svetlost može ponašati i kao talas i kao čestica (u ograničenom prostoru). To vredi ne samo za fotone već i elementarne čestice poput elektrona. Kvantni fizičari su objašnjavali dualističku prirodu talasića (to je ime za talas+česticu) i došli do zaključaka da se čestica ponaša kao talas kada „slobodno“ putuje tj. nije posmatrana. U onom trenutku kada se u proces uključi posmatrač, ona kolabrira u fizičko stanje. Pre toga ona postoji u transcendentalnom prostoru mogućnosti. Do ovih zaključaka i opažanja došli su naučnici u Kopenhagenu.

Kvantna medicina spada u tzv. integralnu medicinu jer koristi znanja drevnog istoka i savremene kvantne fizike te ih primenjuje u razvijanju novih nauka: biospintronike (kvantne elektronike), talasne genetike, kvantne dijagnostike, kvantne molekularne biologije i dr. Njen je cilj pronaći uzrok bolesti i lečiti ga. Jedna od najaktuelnijih grana kvantne medicine je kvantna genetika. Da bismo mogli što bolje shvatiti kako ona funkcioniše, bitno je razumeti tri osnovna principa po kojima deluje, a koji su naravno i principi kvantne fizike:

1. Princip kvantne ne-lokalnosti

Ovaj princip govori o kvantnoj teleportaciji – dematerijalizaciji materije na jednoj lokaciji i materijalizaciji na drugoj. Dobar primer za razumevanje i postojanje ovog principa je naš organizam. On u sebi sadrži ogroman broj ćelija koje se množe i međusobno komuniciraju – trenutno. To je jako važno, u prenosu informacija nema zastoja i odmaka u vremenu. Iako naučnici u svetu pokušavaju da stvore kvantni kompjuter (IBM još od 1993. godine), naš organizam već to radi i zbog toga ga s pravom možemo nazvati kvantnim biokompjuterom. Naučni dokaz ne-lokalnosti dao je 1982. Alan Aspect u Parizu.

Ono zbog čega je dokaz ovog principa potpuno uzdrmao naučnu zajednicu su nova pitanja i mogućnosti koje su se otvorile. A to je da onda zasigurno mora postojati neka druga dimenzija postojanja, uz ovu našu. Neki hiperprostor u kojem se informacije u nekom trenu nađu, dok prelaze s jedne na drugu lokaciju. S obzirom da se to događa trenutno, Einsteinova teorija o tome kako svetlost najbrže putuje (a za to koristi prostor i vreme) pada u vodu!

2. Holografičnost (holografsko pamćenje)

Fizičar David Bohm sa Univerziteta u Londonu rekao je da ono što vidimo kao dva odvojena fotona zapravo dolaze iz jednog izvora. Mi ih vidimo kao dva fotona, no ne vidimo nivo iz koje dolaze (izvor). Stoga je zapravo ono što vidimo iluzija – holograf – koji se reflektuje i pokazuje u odnosu na „originalnu“ sliku iz izvora. To dokazuje da sve proizlazi iz Jednog izvora i da postoji jednost (jednakost) na dubljim nivoima bilo koje manifestacije.

Kao primer opet možemo navesti naš organizam koji upravo po ovom načelu uz pomoć genetskog aparata gradi organizam koristeći akustične i elektromagnetske talase različitih raspona. Tako se zna i određeno je na kojem mestu i kako rastu organi, oči, nos, noge, ruke. Ćelije embriona dobijaju te informacije putem talasa, a naš hromozomski aparat emituje lasersko svetlo. Upravo taj laser čita informacije iz holograma. Kvantna fizika smatra čoveka hologramom – projekcijom više svesti u ovom 4D svetu.

3. Lingvističnost

Dokazano je da zvuk prenosi informaciju. Svaka misao i svaka reč nosi određenu vibraciju. Stoga su reči koje izgovaramo izrazito bitne jer direktno utiču na naš život i realnost koju kreiramo. One su odraz našeg nivoa svesti. Zvuk (=reč) može lečiti ali i razarati. Drevna znanja poznaju recepturu „lekovitih“ reči. Na istoku se zovu mantre. Ovde možemo spomenuti i koncept karme na koju se upravo principom lingvističnosti može uticati (stvaranjem tzv. dobre ili loše karme; zavisno od načina korišćenja reči / zvuka).

Verujem da je sada dobar trenutak spomenuti i poznatog dr. Masaru Emotoa i njegova istraživanja o vodi kojima je dokazao da voda ima pamćenje. Vodu je izlagao različitim uticajima, od puštanja muzike do izgovorenih i napisanih reči, pri tome se koristeći onima koje u sebi nose agresiju i destrukciju do onih koje su nositelji ljubavi i pozitivnih poruka. S obzirom da je 90 ljudskog tela sačinjeno od tečnosti ne čudi da voda ili bilo koja druga tečnost odlično prenose informacije i time utiču na celi organizam. Iako mu to nije bio primarno cilj, svojim eksperimentima dr. Emoto je upravo potvrdio princip kvantne medicine (lingvističnost).

Kvantna medicina je vrlo kompleksna i ona objedinjuje znanja više naučnih grana: molekularnu biologiju, klasičnu medicinu, kvantnu fiziku, spintroniku, kvantnu hemiju. Iz nje je proizašla talasna genetika. 1994. godine biofizičar, molekularni biolog i ruski akademik dr. Peter Garjaev, „otvara“ novu granu, talasnu genetiku, a kasnije joj menja naziv u lingvističko-talasnu genetiku. Proučavao je strukturu DNK i ušao u područje u koje ostali naučnici nisu išli, onih 98 DNK koje je službena nauka proglasila smećem (junk DNA). Dr. Garjaev je došao do neverojatnih otkrića. Jedno od njih je npr. stvaranje tzv. Genetske Matrice. Tvrdi da uz pomoć Matrice može izlečiti i najteže bolesti. Moć Matrice temelji se na gore objašnjena 3 principa, a dokle bi njihov uticaj mogao ići poprilično može zagolicati maštu. No, ne samo maštu jer su rezultati tu.

Matrica je zapravo zvučni zapis fantoma svakog pojedinca i kvantni lek. Da bi ona postala lek uzima se slika osobe kada je bila zdrava (najbolje iz ranog detinjstva) te se skidaju podaci. Opet, primenjujući naša 3 principa, informacije o zdravlju se umnožavaju i pretvaraju u zvuk. Slušajući matricu mi delujemo na naš DNK. Ako je osoba rođena bolesna informacije se mogu čitati iz polja člana porodice ili donora. O uspešnosti ovakvog potpuno i čudesno neinvazivnog načina lečenja čak i najtežih bolesti svedoči i dr. Elena Parigin koja vodi centar „Molekula“ u Zagrebu i ujedno je predstavnica Instituta talasne genetike za Evropu.

U svom radu za dijagnostikovanje (što uključuje i prevenciju) koriste najsloženije aparate s kompleksnim programima. Jedan od njih zove se Metathron-Hunter i izrađen je u Institutu praktične psihofizike Ruske Federacije. Ovaj aparat skenira organizam osobe te pomoću vrlo složenih izračuna koeficijenata korelacije moždanih spinova slaže realističnu sliku patoloških promena u organizmu pacijenta. Pregledaju se dušične baze, ultrastrukture RNK,DNK, mitohondrija organa i dr mikrostrukture. Konkretno to znači da pregled, koji može trajati od 15 minuta do više sati (zavisno od stanju organizma), započinje tako što se na glavu osobe stavlja svojevrsna „kapa“ koja služi kao „lovac“ (Hunter) mikrosignala (spinova) svih centara mozga. Na ekranu kompjutera oni se odmah vide i pacijent može pratiti rad aparata Hunter. Tamo gde očita ozbiljnije promene, Hunter ulazi dublje u strukturu (čak i do nivoa nukleotida) dok se očita gde je uzrok problema. To znači do tačnog „žarišta“ ili uzroka bolesti. I to sve pred vašim očima. Toliko precizno.

Kvantna fizika kaže: sve je povezano i sve je energija. Kada se najmanje čestice rastave na najsitnije delove ono što je u njima je – praznina, ništa. Znači, u srži svake materije i manifestovane stvari zapravo je praznina. To govori da sve i svi dolazimo iz istog Izvora, povezani i uronjeni u jedno Polje. No, svaki pojedinac ima svoju svest u kojoj kreira svoja uverenja (usidrena u emocijama i mislima), a preko njih doslovno stvara svoj mikro svet. Zato je izrazito bitno biti svestan svojih misli i emocija, a ne pustiti se na auto-pilot. Kvantna fizika dokazuje: svest stvara svet (realnost)!

Ova tema otvara mnoga pitanja – iz raznih područja: od etike, filozofije, fizike, medicine, duhovnosti. Svega se toga dotiču kvantna fizika i kvantna medicina. Kao što sam na samom početku rekla, daju nam odgovore, ali i otvaraju vrata iza kojih stoje nova pitanja, za sada još uvek bez odgovora.

Razvijajući kvantnu medicinu, lingvističko-talasnu genetiku čovečanstvu se nudi zdravlje, regenerisanje, a to znači podmlađivanje i besmrtnost…? Jeli to dobro ili nije, za pojedinca i naciju? Podiže li to ujedno lestvicu u trci za znanjem i moći na jedan potpuno novi nivo, otvarajući pri tome i mogućnost sve suptilnijih metoda manipulacije? I još puno, puno drugih pitanja…

Ono što je sigurno jeste da odgovori leže u našim rukama i zavise isključivo od našeg svesti.

A ovaj bih tekst završila citatom dr. Elene Parigin:

„Prvi talasni genetičar je bio Bog. On nije odmah stvorio čoveka. Prvo je bila misao, pa reč, pa model: hromosomi u kojima su bili zapisani tekstovi, programi, reči. Tek nakon toga započeo je evolucioni razvoj. Ne sećam se ko je prvi rekao da je najveći uspeh naučnika upravo pronalazak Boga.“

Priredila: Kristina Panić, talesofcroatia.com
Preuzeto sa: atma.hr