Najvažnije STVARI koje bi UMRLI želeli da vam KAŽU

Kada gledate neki matine film u bioskopu, da li želite da sva svetla budu upaljena ili ugašena?

Ugašena, zar ne?

Zašto?

Da biste bolje videli! Ne samo očima već srcem. Želite bolje da osetite. Želite da budete s glumcima i glumicama u svakoj sceni. Želite da vas proganjaju sopstveni strahovi i da se potom suočite s njima! Želite da se izdignete iznad mogućnosti i da nadvladate! Želite da budete rame uz rame s idolom po vašem izboru.

Želite da zaboravite, ovog časa, da čak i postojite kako bi se vaše „više ja” zabavilo i obrazovalo. Konačno, kroz sat ili dva, kada se film završi, ponovo ćete se naći napolju na suncu, ponovo ćete biti ono što jeste. Osim što ćete... biti nešto „više” zahvaljujući tome što ste zaboravili na sebe kako biste mogli da doživite drugi niz pravila kao neko drugi s drugačijim verovanjima, s drugačijim životnim svojstvima i među drugačijim prijateljima – a sve to u scenariju koji ste gledali.

„Prvo vi”, ono koje je prethodilo vremenu i prostoru, izabralo je iluzije među kojima sada živite iz istih razloga zbog kojih ste vi možda izabrali matine film: radi zabave, učenja, radosti, izazova, i još toga. Ali kada „prvo vi” zaboravi da je bilo prvo – da je napisalo scenario za moguća odvijanja svake scene, izgradilo svaku fazu, i da će nadživeti iluzije – odjednom počne da se razmotava najdublja i najbolja pustolovna drama! Stvar je u tome što ste postali „više” pre iluzija; vi ste, ili čak veći deo vas, zapravo stvorili iluzije kako biste vi („drugo vi”) mogli da se izgubite u njima.

Kada shvatite to, možete uvideti da ste upravo vi razlog što se sunce svakodnevno rađa. Vi niste bili naknadna misao – bili ste prva misao. I nastavićete to da „budete” i kad se ugasi i poslednja zvezda na iluzornom, pa ipak, spektakularnom noćnom nebu.

Želeli ste da zaboravite ko ste bili kako biste mogli u potpunosti da budete ono što jeste. A sve to sasvim sigurno znači da, ako ste izabrali da budete ovde, pre amnezije i stoga, krajnje logično, u zenitu svoje briljantnosti (koja zasigurno nadmašuje ono što sada posedujete – bez uvrede), onda ne samo da ste  izabrali da budete ovde već ste odabrali da budete ono što ste sada, upravo onakvi kakvi jeste: najviše ste želeli da budete upravo ono što jeste! Od beskonačnog broja svetova i mogućnosti, izabrali ste ono što ste izabrali i to ne samo s mesta briljantnosti već kao posledicu te briljantnosti, s ciljem, značenjem, poretkom i bez sumnje gomilom drugih svrha i ciljeva, iz fenomenalnih, veličanstvenih, predivnih razloga.

Izabrali ste sve u vezi s tim ko ste sada, sve do oblika nosa, pegica na obrazima, dužine nogu, kao i to da li ćete ih uopšte imati, intelektualnih i emocionalnih sklonosti, osobina vaše ličnosti, i sve drugo za šta ovog puta tvrdite da je vaše.  Ponavljam, nije važno što nužno ne znate niti osećate kakve su vam uopšte bile ambicije. Takvi propusti memorije potpuno su nevažni. Niti vaša amnezija znači da ne možete da steknete uvid u ono što se dešava, kao što smo upravo razmotrili; niti vas to sprečava da postignete ono zbog čega ste došli ovamo, kao što vas „zaboravljanje” sebe ne sprečava da se zabavite i obrazujete na filmskom matineu.

Pustolovina zvana život u svakom pogledu je škola života. Što više učite, to možete više da se zabavljate; što se više zabavljate, možete više da učite.
Na život proveden u džunglama može se gledati kao na izabrani kurs i deo kurikuluma koji se traži. A traži se samo zato što sada prolazite kroz proces koji ste ranije odabrali. Ovaj proces sastoji se od bilo kog broja inkarnacija koje nude različita iskustva, obično merena emocionalno. Iluzije ili vaše verovanje u njih stvaraju vaše emocije. Sve emocije se rađaju iz iluzija i nisu poznate, niti ih je moguće doznati bez njih. Stavimo to u perspektivu. Da nije vas, Bog ne bi znao kako izgleda biti srećan ili tužan, ljut ili besan, depresivan ili usamljen, zaprepašćen ili smoren, navedimo samo nekoliko.

Shvatate li? Vi ste od Boga, vi ste tek sićušni deo napravljen da se manifestuje među Božjim manifestacijama kako bi on uživao u njima, kako bi zaključio šta volite a šta ne, i naučio kako da ih oblikuje, pomera, kako da ih ponovo pokrene. Ništa od tog otkrivanja ili istraživanja ne bi bilo moguće bez vas i vaše amne­zije. Stoga je cilj svakog života jednostavno postojati, to jest kroz osećanja doživeti svoje izbore. Dok ste mlada (neiskusna) duša, to će uvek u vama izazivati neprijatnost, jer osećanja često mogu da povrede i obogalje, i to će se događati sve dok ne počnete da uviđate da ste vi njihov uzrok i ujedno njihov gospodar.

Početna neprijatnost tokom sticanja znanja bila je očekivana i razmotrena u vašim izborima; bila je uključena u „paket aranžman”. To znači da je sve dobro i da se nalazite tačno tamo gde bi treba­lo da budete, tačno tamo gde ste izabrali da budete. To ne znači da nešto nije u redu s vama. Današnja neprijatnost ne znači da je „život težak” ili da ćete uvek osećati nelagodnost. Nije vam namenjeno da podnosite ono što u vama izaziva neprijatnost; namenjeno vam je da to promenite. Zato to osećate. Svaki doživljeni ubod bola i nelagodnosti poziva vas da se probudite, podstiče vas da tragate za većim istinama koje će otkriti još veću stvarnost i veličanstvenijeg vas, sve više vas pri­bližavajući svesti o vašem pravom mestu u kreiranju stvarnosti – kao tvorca.


Život se prirodno završava kada pustolov ili dostigne ono po šta je prvobitno došao, ili kada više ne može to da dostigne i nema drugih alternativnih ciljeva koji se mogu postići. Međutim, znanje o tome da su ti kriterijumi ispunjeni nikada nije svesno, i tvrd­nja da ste završili skoro nikada ne znači da jeste. „Dobio sam ono što sam želeo, pa nema potrebe da ostanem, otišli su svi koje sam voleo i okružen sam idiotima.” Ovakvi komentari sasvim jasno otkrivaju da još ima stvari koje treba naučiti.
 

Kada se život okonča prirodnim putem, „odluka” (ponavljam, nije svesna) zavisi od verovatnoća: verovatnih trajektori­ja svih života na koje je uticala tran­zicija i onoga što bi se dobilo ostaja­njem ili odlaskom. Ponekad takođe treba uključiti verovatne trajektorije onih u zajednici, državi i svetu na koje će uticati vaše ostajanje ili odlazak – to posebno važi za svetske vođe ili one koji na određeni način utiču na svet.
 

Autor: Majkl Duli; odlomak iz knjige „Deset najvažnijih stvari koje bi umrli želeli da Vam kažu“

Izdavač: HARMONIJA knjige, www.harmonijaknjige.rs

SEMINARI & RADIONICE