TOKSIČNO PONAŠANJE i mi ~ Ima li LEKA ovoj sve raširenijoj POJAVI?

Toksično ponašanje često zapažamo kod drugih, ali ne i kod sebe. To je svako ponašanje koje truje naše odnose sa drugima, ali škodi i nama samima. Kako ga prepoznati, koji su njegovi najčešći oblici? O tome govori prof. dr Set Dž. Gilihan, psiholog i docent na Odeljenju psihijatrije Univerziteta Pensilvanija.

Ako se prepoznate u nekom od ovih toksičnih oblika ponašanja, ne brinite. Niko nije savršen, a činjenica da prepoznajete svoje mane je dobar znak. To znači da možete i bolje. U stvari, želja da popravite svoje ponašanje je ključna za razlikovanje povremenih epozoda toksičnog ponašanja od toksičnih ljudi. Na sreću, tokom života upoznamo mali broj zaista toksičnih ljudi.

Najčešći oblici toksičnog ponašanja:

Umanjivanje nečijeg bola. Umesto da pomognete nekoj osobi u trenutku bola, vi pokušavate da ga umanjite, npr. rečima: „Sve se dešava sa nekim razlogom“, ili „I to će proći“. Tako, verovatno nenamerno, obezvređujete patnju druge osobe.

Šta raditi? Dozvolite iskustvu druge osobe da bude to što jeste, bez pokušaja da odbacite ili ublažite njihov bol. Radite na razvijanju istinske empatije, pokušavajući da razumete perspektivu te osobe. Možda će biti vremena i da ih naučite neke životne lekcije; u trenutku bola, međutim, ponudite svoju ljubav, brigu i pažnju koji potvrđuju njihovo iskustvo.

Stalno kritikovanje.Ovo ponašanje se često zapaža kod roditelja odrasle dece. Šta god da druga osoba uradi, vi ćete naći neku grešku. Npr. previše su popustljivi kao roditelji, nisu prikladno obučeni, ne održavaju dobro higijenu u domu itd. Možda mislite da tako pomažete, ali takvo ponašanje dovodi do očajanja osobu prema kojoj je usmereno.

Šta raditi? Pre nego što ponudite svoje mišljenje ili savet, dobro razmislite kako će to biti primljeno. Podsetite sebe, na primer, da kritikovanje nečijeg roditeljstva gotovo nikad nije dobro primljeno. Možda bi trebalo da razumete motive za svoje kritikovanje, te da sa „primaocem“ kritike razgovarate o nameri i načinima kako da promenite svoje ponašanje.

Indirektno izražavanje besa. Konflikt je neprijatan, pa zato indirektno pokazujete nekome da vas iritira – često se za ovaj slučaj koristi termin „pasivno-agresivno“ ponašanje. Primer: pravite šale o izgledu neke osobe, što je u stvari loše prikrivena kritika. Zaogrtanje kritike humorom čini da osoba kojoj je kritika namenjena deluje nerazumno ako se ljuti zbog takvog vašeg ponašanja.

Ili, nezadovoljni ste što se od vas traži da uradite nešto, pa kasnite sa poslom ili ga radite polovično. Ovo ponašanje je posebno štetno jer je delimično skriveno, što otežava razgovor i rešenje situacije.

Šta raditi? Budite iskreni prema sebi kada je reč o osećanjima koja dovode do takvog ponašanja. Ako niste zadovoljni nečim ili nekim, pronađite pravo vreme da to kažete direktno i iskreno.

Izbegavanje istinske bliskosti. Stvarate emocionalne veze sa drugima, ali nalazite načine da ta veza ne postane previše bliska. Možda se emocionalno povlačite, započinjete raspravu, sve vreme se šalite, ili nalazite razloge da manje vremena provodite sa tom osobom. U tom procesu ostavljate drugu osobu da se oseća zbunjeno i nepovezano.

Šta raditi? Dobro sagledajte obrazac koji ponavljate kada je reč o odnosima sa drugima, kako se povezujete sa drugima. Možda nije loše da potražite stručnu pomoć za razrešenje ovog problema.

Odsutni ste kada je potrebno. Radi se o tome da ne dajete pravu podršku bliskoj osobi u teškim vremenima. Možda je podržavate na rečima, ali se iz ovog ili onog razloga ne uključujete dovoljno.

Šta raditi? Blisku osobu koja prolazi kroz težak period pitajte kakva vrsta pomoći joj je potrebna od vas. Upišite sebi u podsetnik da redovno zovete tu osobu. Zapamtite, mnogo je bolje da podržavate nekoga, makar i nesavršeno, nego da budete odsutni, čak i ako ne znate da „kažete pravu stvar“.

Sakrivanje sopstvenih problema. Ne delite ni sa najbližim ljudima svoje glavne probleme, finansijske, na poslu, zdravstvene itd. Možda govorite sebi da štitite druge, ili da ćete im reći čim „shvatite stvari“. U stvarnosti, deluje da niste iskreni i nemate poverenja u druge.

Šta raditi? Otvorenije delite svoje misli i osećanja sa bliskim ljudima. To će vam verovatno u početku biti teško, ali na duže staze će biti isceljujuće. Takođe, verovatno ćete uz tu podršku doći i do rešenja problema.

Stalno ste van fokusa. Ovo ponašanje je teško identifikovati kao toksično jer je pasivno. Ne postoji otvoren konflikt sa nekom drugom osobom, već je čovek sve vreme preokupiran drugim stvarima, i poklanja malo pažnje ljudima oko sebe. Danas nefokusiranost dolazi od potrebe da stalno proveravamo obaveštenja koja nam stižu putem mobilnih telefona, što nas odvlači od realnih, stvarnih odnosa sa ljudima.

Šta raditi? Odvojte vreme u kome ćete punu pažnju posvetiti važnim ljudima u svom životu. U tom vremenu mobilni telefoni i kompjuteri nisu dozvoljeni. Vežbajte fokusiranost na ono što vam je najvažnije.