Lujza Hej ~ NAJBOLJI SAVETI prezaposlenoj SAVREMENOJ ŽENI

Reklamna industrija cilja na žene, zloupotrebljavajući naš nedostatak samopouzdanja kako bi nas naterala da kupimo njihove proizvode. Poruka većine reklama glasi: „Nisi dovoljno dobra... Popravićeš se samo ako kupiš naš proizvod”. Dozvolile smo sebi da postanemo ciljna grupa oglašivača baš zato što verujemo da nešto nije u redu s nama i da to moramo popraviti. Ne smemo više verovati u njihova uveravanja da smo manje vredne.

Omiljena meta napada reklamne industrije jeste žensko telo. Nije ni čudo što većina žena ne voli svoje telo – prihvatile smo negativna uverenja o svojim telima zbog društva i teškog bremena, nametnutog od oglašivača, koji nam poručuju da nismo dovoljno dobre. Koliko žena će reći da voli svoj rektum? Imamo dovoljno problema dok pokušavamo da prihvatimo svoj nos ili kukove. Pitam se u kom smo uzrastu naučile da svoju vrednost izjednačujemo s telom. Bebe ne misle da su manje vredne zbog toga što imaju široke kukove!

Još dok smo bile ranjive tinejdžerke, bombardovali su nas reklamama za uništavanje samopouzdanja, koje su nam usadile uverenje da nam je potreban određeni proizvod kako bismo bile privlačne ili prihvaćene. Upravo zbog toga, tinejdžerke, kao društvena grupa, imaju najniže sampouzdanje. Okrnjeno samopouzdanje prati ih godinama, a u mnogim slučajevima traje i u odraslom dobu. Zar da im dozvolimo da to urade našoj deci?

Jednog dana čula sam trogodišnjakinju kako kaže: „Neću da nosim ovu haljinu. U njoj izgledam debelo”. Desetogodišnje devojčice podvrgavaju se dijetama. U školama vladaju anoreksija i bulimija. Šta to radimo svojoj deci? Ako imate decu, pokažite im kako ih reklamna industrija zloupotrebljava. Zajedno analizirajte reklame. Pustite decu da vam pokažu kako reklame manipulišu nama. Učite ih od najmlađeg uzrasta.

Dajte im moć da inteligentno biraju, da budu aktivni, a ne da reaguju.

Jeste li primetili koliko časopisa posvećenih ženama u istom broju objavljuje najnovije dijete i recepte za kalorične poslastice? Koju poruku nam šalju? Ugoj se! Smršaj! Ugoj se! Smršaj! Nije ni čudo što se mnoge žene vrte u začaranom krugu dijeta i jo-jo efekta! Ne možemo krojiti svoje živote prema svakoj reklami i poruci sa medija. Kad sledeći put uključite televizor ili otvorite časopis, sagledajte ga kritički.

Šta vam poručuju oglašivači? Pokušavaju li da vam unište samopouzdanje? Da li vam poručuju da niste dovoljno dobre? Da li vam nameću nemoguće standarde s kojima treba da se usklađujete? Kad se budete smejale reklamama, one će izgubiti svoju moć nad vama. Zloupotreba ciljne grupe predstavlja čin kontrole i dominacije. Spremne smo da uzmemo moć u svoje ruke!

Volela bih da nastupi vreme kada ćemo sve reklame u časopisima i na televiziji posmatrati kao uvrede za inteligenciju žena, umesto da se gledamo u ogledalu i razmišljamo: Kad bi mi samo kukovi bili kao njeni... Tada bismo sele za sto i oglašivaču određenog proizvoda napisale: „Kako se usuđujete da me izrabljujete?! Više nikad neću kupiti vaš proizvod!”

Kad bismo svim negativnim i manipulativnim oglašivačima poslale takva pisma i kad bismo kupovale samo proizvode kompanija koje u svojim reklamama podržavaju žene, reklamna industrija počela bi da se menja.

Kupujemo mnoge stvari samo zato što mislimo: Kad bih to imala, bila bih bolja. Ipak, misli nam se neprekidno vrte oko starog uverenja da nismo dovoljno dobre. Moramo znati, stvarno znati, da smo dovoljno dobre BAŠ OVAKVE KAKVE JESMO.

Okupite nekoliko prijateljica i prelistajte časopise namenjene ženama. Proučite članke i reklame. Razvijte svest o onome što posmatrate, kao i o subliminalnim porukama. Mi, žene, moramo otvoriti oči. Moramo naćuliti uši. Šta nam pokazuju? Šta nam zaista govore? Kako oglašivači pokušavaju da nas kontrolišu? Razmislimo o tim pitanjima!

Naša kultura je ženama isprala mozak. Uverila nas je da „dobre” žene pre svojih potreba vrednuju potrebe svih drugih ljudi. Mnoge od nas žive ispunjavajući zahteve onoga što treba da rade, a ne onoga što zaista jesmo. Veliki broj žena oseća ogorčenost jer osećaju da su prisiljene da služe drugima i da im je to obaveza. Nije ni čudo što su iscrpljene.

Zaposlene majke često imaju dva posla – jedan u kancelariji i drugi koji počinje kad se vrate kućama. Moraju da brinu o porodici. Požrtvovanje ubija osobu koja se žrtvuje.

Mi, žene, stvarno moramo shvatiti da nismo građani drugog reda. Taj mit održavaju određeni segmenti društva i potpuno je besmislen! Duša ne može biti potčinjena! Duša čak nema ni pol! Svaka od nas mora naučiti da ceni svoj život i svoje sposobnosti isto onoliko koliko su nas učili da cenimo tuđe. U začetku feminističkog pokreta žene su se ljutile zbog nanetih nepravdi i optuživale su muškarce za sve i svašta.

Tada je to bilo u redu. Morale su da se oslobode svojih frustracija bar na trenutak. Optuživanje muškaraca bilo im je poput terapije. Ako se obratite psihoterapeutu zbog toga što ste u detinjstvu trpeli zlostavljanje, savetovaće vam da proživite sva svoja osećanja kako biste se iscelili.

Kad dobijemo dovoljno vremena da izrazimo osećanja, klatno se vraća u ravnotežu. To se upravo dešava ženama. Došlo je vreme da se oslobodimo ljutnje, optuživanja, nemoći i uloge žrtve. Kucnuo je čas da otkrijemo svoju moć i preuzmemo je u svoje ruke. Pravi je trenutak da zagospodarimo svojim mislima i stvorimo svet jednakosti o kojem neprekidno pričamo.

Kad mi, žene, naučimo da brinemo o sebi na pozitivan način, izgradimo svest o sopstvenoj vrednosti i samopoštovanje, život svih ljudi, uključujući i muškarce, napraviće kvantni skok u pravom smeru. Među polovima zavladaće poštovanje i ljubav, a muškarci i žene ceniće jedni druge. Naučićemo da na ovom svetu ima dovoljno svega. Blagosiljaćemo jedni druge i želećemo drugima sve najbolje.

Verujem da možemo stvoriti svet gde ćemo bezbedno voleti druge i gde ćemo svi biti srećni i celoviti.