Najviša cena

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine posmatrao prolaznike. Jedna devojčica se približila trgovini i prislonila nosić na izlog. Kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta.

Ušla je odlučno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.

"To je za moju sestru. Možete li da mi je spakujete kao dar?"

Trgovac sa nevericom pogleda devojčicu i upita: "Koliko novca imaš?"

Ona se podiže na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.

"Hoće li biti dovoljno?" upita ponosno. "Želela bih da starijoj sestri kupim poklon. Od kada nemamo mamu, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Uverena sam da će je ovaj poklon veoma obradovati. Njene su oči iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otišao u malu prostoriju i u zlatno - crveni papir upakovao kutijicu.

"Uzmi i pažljivo ponesi.", reče devojčici. Ona uze paketić kao pobednički pehar i ponosno izađe iz trgovine.

Sat vremena kasnije u prodavnicu uđe prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim očima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac pažljivo upakovao i upita:

"Da li je ova ogrlica kupljena u vašoj prodavnici?"
"Da, gospođice."
"Koliko je koštala?"
"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, tiču se samo mene i mojih kupaca."
"Moja sestra je imala nešto sitniša, sigurno nije mogla platiti ovako vrednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je devojci.
"Vaša sestra je platila najvišu cenu... dala je sve što je imala."

Pripremio :

Marko Maoduš

www.novasvest.com