Sindrom JA SAM U PRAVU ~ velika zamka EGA!





Svako od vas je bio u nekom trenutku u poziciji da je "napadnut", da je imao potrebu da se brani, objašnjava, pravda ili dokazuje. Svako se osećao u tim trenucima ugrožen. Šta se dešava, zašto čovek ima potrebu da brani svoj stav i zašto mu se nikako ne sviđa ideja da nije u pravu? Idemo:

Kada nešto kažemo mi polazimo od sebe, od svog mišljenja i svog gledišta. Međutim, i drugi neko polazi od svog mišljenja i gledišta. Za jednog je nešto ispravno, za drugog nije. Za jednog je normalno biti go na plaži, za drugog nije. Za nekog je bolji jedan tim, za drugog drugi itd.

Šta je sad tu normalno i ko je u pravu?
SVAKO JE U PRAVU! Kako? Sve je stvar izbora. Nekome se ne sviđa kako ja pišem, recimo, dok ja za sebe smatram da to dobro radim. Ali ko je u pravu? Oboje! Jer svako gleda iz svoje perspektive. Svačiji ukus je različit. Svako ima svoj pogled na sve. Shvatate li da je uzaludno da dokazujete da je vaše mišljenje ispravno, ako je osoba u suprotnom mišljenju od vašeg?!

Teško ćete je ubediti, na kraju ćete se još i posvađati, raskidati prijateljstva, veze i brakove.

Odakle taj poriv da pošto - poto nateramo nekog da se složi sa nama, da prihvati naše mišljenje?
On dolazi iz starog egoičnog stanja svesti. On se boji neuspeha. On se boji podrugivanja, pun je nesigurnosti i straha. Egoično staro stanje svesti se vezuje za tuđe reči, te ih smatra kao DIREKTAN NAPAD NA SEBE KAO LIČNOST! Tada ima potrebu DA VAS "BRANI" OD IZMIŠLJENIH NEPRIJATELJA! A to nema veze sa svešću!

Tako vi upadate u klopku ega, te braneći svoj stav, zapravo ne branite ništa, jer osoba ili osobe, stvari ili situacije, ni ne sanjaju, niti imaju moć rasuđivanja (ako se svađate zbog boje u dnevnoj sobi), da to radite zbog njih! Ili ako je neko rekao ono što vam se ne sviđa (kritike), vaš ego će uglavnom da reaguje burno. Opet iz straha od toga da ako prihvati tuđe mišljenje, biće pogažen.

Šta da radimo u tim situacijama?
Kada osetite prvu "žaoku" u sebi i želju da nekom dokažete da greši, smirenim glasom i biranim rečima pokušajte da kažete svoje mišljenje. Ako se posle vaših reči neko još više uzruji, NE NASTAVLJAJTE NIKAKO! ISHOD JE RAVAN NULI!

Ako je osoba uzbuđena, njegov ego je usplahiren, te više ni ne dozvoljava sagovorniku da dođe do reči, a i te reči više ne dopiru do svesti osobe kojoj želite nešto da objasnite ili predložite. Samo recite: Hvala, u pravu si.

I prekinite SVU DISKUSIJU. Onda sačekajte trenutak kada je osoba smirena, te joj se obratite opet na jedan fin način, gde ćete prvo reći da uvažavate nečije mišljenje, pa tek onda izneti svoj stav. I PRONAĆI ZAJEDNIČKO REŠENJE!

Ne zaboravite da i druga osoba ima svoje mišljenje! I poštujte ga, kakvo god ono bilo! Ako na kraju ne možete nikako da se složite, onda ste podlegli egu. Ako izvučete kompromis, onda ste na odličnom putu. Vežbajte i posmatrajte svoje osećaje koji vas upozoravaju da dolazi "oluja". Smirite oluju u sebi i znate već, posle se oblaci razilaze. Idemo dalje!


 

 




Autor: Izabela Sidawi, www.facebook.com/groups/1995626304021109/








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE