Svi smo se rodili zbog EVOLUCIJE DUŠE ~ Iskoristite talas GLOBALNOG BUĐENJA!





Ima jedna tema iz prakse o kojoj do sada nisam pisala. To je odnos duše i tela. Možda će vam se učiniti da to nije toliko važno, ali zapravo je vrlo važno. Naše telo i naša duša nisu nepovezani, telo pripada našoj duši. Ona nije u telu, kako često mislimo, telo je u njoj. To znači da naša duša bira telo pre dolaska u inkarnaciju, i bira ga baš takvog kakvo jeste sa nekim razlogom.

Kada biramo telo (ja sam zapravo videla da kreiram svoje telo), biramo i život koji će to telo živeti, uslove u kojima će živeti, izgled, vitalnost, izazove koje sa sobom nosi, bolesti koje će imati. Zato što nam to telo i uslovi koji dolaze sa njim omogućavaju da iskusimo upravo ono što nam treba, da ostvarimo scenario i misiju koju smo došli da ispunimo.

U našem telu su zapisana sećanja koja nosimo u svojoj energiji, sećanja iz ovog života (jer telo sve pamti, i možda će vas obavestiti o tome godinama kasnije), ali i sećanja iz prošlih života
. U većini slučajeva, ta sećanja ne moraju biti aktivirana, ali se dešava da u nekom trenutku mogu postati simptomatična i prerasti u bolest, ili (sa čime se vrlo često srećem) bolove koji nemaju medicinsko objašnjenje (što ne znači da ne treba konsultovati lekara).

Često se dešava da kada se klijent odluči za seansu regresije, ima telesne senzacije koje se pojave pre seanse i nestanu nakon nje. U tom slučaju radimo sa tim simptomom koji je prozor, portal, uvod u priču koja je tu zapisana. Tu se zapravo dešava otpuštanje energije, energetskog zapisa, pa iako može biti neprijatno, zapravo nam pomaže, jer tako stara energija napušta telo kako bi nova mogla da dođe i kreira nova iskustva.

dusaUz globalno uzdizanje energetske vibracije Zemlje i kolektiva, primećujem oko sebe mnoštvo ovakvih slučajeva.

Kada nema uzroka bolesti u fizičkom telu, vrlo često se nalazi u emotivnom telu, sa kojim zapravo najčešće i radimo tokom  seanse.

Zapravo je tada došlo vreme da vam vaša duša skrene pažnju na nepovezanost sa njom i kroz taj bol vam poručuje da treba da obratite pažnju na to mesto u telu, ili u nekom od vaših tela.

Kada sam popravljala svoju kičmu, pronašla sam nekoliko sećanja zapisanih u njoj. Takođe, dok sam se pripremala za svoju hipnoterapijsku obuku, i tokom nje, dešavali su mi se razni fizički procesi koji su nakon obuke prestali. Klijenti  čiji su procesi fizički, obično sa njima završe tokom seanse.

Imala sam i klijente sa dugotrajnim telesnim izazovima, bolestima i saobraćajnim nesrećama koji su tokom seanse videli da su sami birali baš takvo iskustvo, jer im je bilo potrebno iz određenih razloga. Jedan  od  takvih klijenata je rođen sa cerebralnom paralizom. Tokom seanse je video živote u kojima je bio  neodgovoran prema sebi i drugima, pio, bančio i bio neuviđavan, čak  je u dva života izvršio nehotično  ubistvo, zbog  kojih  je bio u zatvoru, ali je ovoga  puta izabrao telo koje će ukrotiti njegovu impulsivnu narav, i obezbediti mu "nagradu na nebu", kako je sam rekao.

Ovo je značilo da će ubrzati evoluciju svoje duše i brže preći na sledeći nivo razvoja svesnosti. Mi smo svi ovde zbog evolucije naše duše, to je svrha koja nam je svima zajednička. Kako će se to dogoditi, kroz koji scenario, to zapravo odlučuje naša duša. Na nivou duše, taj scenario se može promeniti, ali samo ukoliko se došlo do spoznaje, ukoliko smo razumeli lekciju, razlog zbog kog ponavljamo priču, i naravno, ukoliko smo spremni da otpustimo tu lekciju, jer kada napravimo taj iskorak u sledeći nivo, ona nam više nije potrebna.

Imala sam klijentkinju koja je tokom seanse videla razloge teške saobraćajne nesreće i kliničke smrti, koju je preživela, ali ti razlozi su više imali veze sa utelovljenjem njene duše nego prošlim životom. Momenat u kome je njeno telo umrlo je momenat kada se rodila njena duša, kako je sama rekla. A kad je duša postala budna, popravila je njeno telo.


budjenje-duse

 

Jer duša je svemoćna, i ona stvara čitavu našu realnost. Njen oporavak i popravljanje tela se nije dogodio u trenutku, trebalo je puno vremena, ali je ishod svakako uz prisustvo duše i njenog duhovnog vođstva koje je tu tada bilo prisutno, svakako bio mnogo drugačiji od onoga kuda je to moglo da ode.

Duša kada je budna u telu, može sve. Prvenstveno, da bi obavila svoju misiju, evoluciju svoje duše kroz poslanstvo, službu ka drugima - koju je ta klijentkinja, uz sve darove koje joj je duša donela, i te kako imala. A ono čega se mi zapravo najviše i najčešće bojimo je upravo to, naša svrha, i prepuštanje našoj duši. Kada probudimo našu dušu, podižemo našu vibraciju i svesnost, a samim tim podižemo i kolektivnu svest.

Scenariji kroz koje se to dešava ne moraju biti tako dramatični, ali kako sam čula od svojih klijenata, zbog kvaliteta vibracije i energije koju pojedine duše nose, kao i njihove misije, koja može da bude upravo to, buđenje duše i njeno utelovljenje u  materijalnoj ravni nekada mora biti izazovno, kako bi naučili da prevaziđu ograničenja materije.

Ono što je cilj je da naučimo i prihvatimo da na nivou duše zapravo sve i počinje, uključujući i naše  telo.

Duhovni svet nije odvojen od materijalnog, duhovni svet sačinjava i kreira materijalni svet, koji je iluzija u čvrstoj formi i kao takva podložna je promeni.

Zapravo, nije ni iluzija, već odraz nivoa svesti duše do koga smo stigli u tom trenutku (ili koga smo se prisetili). A samim tim se i povezujemo sa određenim nivoom kolektivne svesti (ili nesvesti), tako da zajedno stvaramo realnost u kojoj živimo. Kada se nivo svesti celog kolektiva podigne na viši nivo, onda stvaramo i neku drugačiju realnost.

 

Naravno, da bi se sve to manifestovalo, potrebna je i određena doza vere i prepuštanja svojoj duši. Kada svesno kreiramo, događaji u našem životu ne moraju biti tako dramatični i izazovni. Kada smo u prisustvu naše duše, osećamo sreću (govorim iz iskustva), šta god da se oko nas dešava, a neki ljudi, prostori i događaji nas privlače više od drugih, jer nas povezuju sa našom dušom.

 

isceljenje-tela


Ali, sve dok smo u konfliktu sa njom i njenim poslanstvom, čak i takve siuacije mogu postati izazovne kako bi nas vratile sebi. Kako bismo mogli da verujemo,moramo razumeti da mi nismo naše telo, mi nismo naše bolesti, mi nismo naši supružnici, partneri, momci ili devojke kroz koje se definišemo, mi nismo naši polni organi, seks, naši automobili, kuće, deca, postignuća, poslovi, titule, čak ni naše greške itd. Mi smo naša duša!

I ona  nam omogućava da sve to imamo, ili nemamo, kreira tu realnost koja nam treba iz određenih razloga, ali ideja nije da se identifikujemo sa scenografijom već da nam omogući da se naša duša što bolje izrazi kroz nju. Razlozi su različiti kod svakoga i poznati su vašoj duši, tj. vama i moguće ih je otkriti tokom seanse. Tada  možete uz dogovor sa sopstvenom dušom da kreirate drugačije i da učite na drugačiji način. Naše telo je potrebno našoj duši jer je instrument kroz koji se ona izražava i upoznaje sebe u materijalnoj realnosti, i u tom smislu ga treba poštovati i voleti.

Vrlo često mi svom telu šaljemo negativne poruke, posebno kada smo u bolu. Svi volimo da se dobro osećamo u sopstvenoj koži. Ako se ne osećamo dobro, ako nas nešto boli, tišti, onda i ne možemo da obavljamo to što treba da obavljamo jer se bavimo svesno ili nesvesno time što nas tišti. A kada shvatimo razlog tome, i razumemo da smo mi zapravo birali to telo sa kojim nismo dobro povezani i njegove izazove koji nas usmeravaju u pravcu u kom treba da gledamo, te kada razumemo da nam ono zapravo sve vreme pomaže baš takvo kakvo jeste, sve se promeni.

A kako ćete doći do toga, reći će vam baš to vaše telo i vaša duša - ako odlučite  da razgovarate sa njima. Jer, za ozdravljenje i buđenje duše, kao i bilo koju drugu životnu promenu, potrebna je odluka, a ne samo namera. Jer odluka i kreće iz duše, i to je sve što vam je potrebno. Samo treba da joj verujete.

 

 


 

Autor: Olivera Ivanovićterapijadusa.wixsite.com

 

olivera-ivanovicAutorka teksta je terapeutkinja, Ivanović Olivera. Diplomirala je i magistrirala pedagogiju na Beogradskom univerzitetu, Filozofski fakultet.
U svrhu poboljšanja terapeutsko-savetničkih veština prolazila je edukaciju za racionalno-emotivno-bihevioralnu terapiju, ali je taj terapeutski pristup nije dalje privukao jer u see nije uspevao da integriše Dušu. 

Tragajući za nečim što bi uključivalo takav pristup, usmerila se na mirovne studije, koje su obuhvatale rad na post-traumatskom stres sindromu, pa sarađuje sa ‘Peace Company’ institutom Univerziteta iz Bristola u Vermontu na ‘Peace leadership’ akademskom programu, a potom završava specijalističke studije na Chulalongkorn univerzitetu (Tajland) kao nosilac Rotary Fellowshipa za mirovne studije. 


Metod duhovne regresije koju terapeutkinja koristi je osmišljen od strane Michael Newtona, autora dela ‘Putovanje Duša’ i ‘Sudbina Duša’ koja beleže njegova iskustva rada sa 7000 slučajeva. Predstoji joj proces sertifikacije na istom Institutu, gde je i obučavana za hipnoterapeuta (mentor i predavač je Paul Aurand, direktor njihovog trening centra, koji je obezbedio trening ispred svoje hipnoterapeutske škole, podržane od Instituta).Sertifikovana je pred Međunarodnim udruženjem hipnoterapeuta - IACT.

 

 


PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Kako sam ušla u svet HIPNOTERAPIJE i REGRESIJE i kuda me to odvelo

Zašto je rad sa UNUTRAŠNJIM DETETOM neprocenjiv za RAZVOJ SVESTI?








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE