Razvoj dece uz Tai chi



loading...




Ne gledajte na dete kao na neki dragulj, već se trudite da ono to postane.
Lanca del Vasto

 


Budućnost ostaje mladima, a kako se odnosimo prema njima odraziće se i na budući svet. Prave vrednosti, duh i veštinu treba negovati od samih početaka razvoja ljudskog bića i zato nikada nije prerano započeti rad sa decom. U mnogim zemljama prave se ozbiljne strategije kako uključiti decu u različite razvojne aktivnosti sa ciljem poboljšanja njihovih mentalnih, emotivnih i fizičkih kvaliteta. Sve aktuelnije postaje uključivanje dece u aktivnosti koje će im omogućiti da upoznaju sebe, jer zbog video igara i socijalnih mreža ona svoju pažnju u potpunosti usmeravaju ka spolja pri tom zanemarujući unutrašnji svet sopstvenog bića. 


Paradoks savremenog doba je da iako su deca danas pametnija, njihova tela su nezdrava i  bez kondicije. Postoji mnogo toga što se zahteva od njih, ali na žalost, vrlo malo od toga se odnosi na zdrav nivo interaktivnih igara ili vezu sa prirodom. Pogodnosti i napredak u savremenom svetu su  paralizovali dečiji instinkt za dobrom starom igrom koja kroz pokret oslobađa od stresa. Bez ovih osnovnih veza tela i uma sa svetom oko njih, kako deca mogu porasti u svesne, zdrave učesnike u društvu?

Đenđi Samardžija, čuveni učitelj Tai chi chuan-a smatra da je potrebno što pre upoznati naš podmladak sa veštinom koja već hiljadama godina predstavlja pravo blago za čovekov zdrav i pravilan razvoj.  Đenđi je pre više od dvadeset godina upoznala ovu tradicionalnu kinesku veštinu. Svoje znanje usavršavala je prvo u Hrvatskoj, zatim kod Maria Topolšeka u Beogradu, a potom je put vodio od jednog majstora do drugog, dok na kraju nije došla do Grand Mastera Chen Xiaowanga.
Ideja koju Đenđi Samardžija nudi je omogućavanje vežbanja Tai chi chuan-a za decu na nekoliko lokacija u Beogradu, a sve informacije o ovom projektu možete pronaći na sajtu www.taichihuakang.com.
 

zdravlje


“Oformićemo grupe za dva uzrasta od 5 do11 i od 11 do 14 godina. Kroz igru, priču, maštu i vizualizaciju prvo treba približiti ideju o Tai chi chuanu. Deca treba da znaju da su stari kinezi posmatrajući prirodu uočili koliko je ona jaka i snažna i da su zato počeli da je imitiraju. Cilj je postati jak u svim aspektima života: mentalno, fizički, emotivno, ali i duhovno. “, objašnjava naša sagovornica.

Tai chi chuan je meditativno – fizički sistem vežbi koji ima za cilj da se postigne unutrašnja harmonija i mir, kao i sklad sa osnovnim silama Univerzuma. Ovo je idealan sistem fizičke aktivnosti jer angažuje sve nivoe ljudskog bića i sve nivoe postojanja: fizički, emocionalni, mentalni i duhovni nivo. Vežbanje Tai chi chuan-a ne traži posebne fizičke predispozicije, mišićnu snagu, kondiciju, određene godine, ili zdravstveno stanje. Ovo je veoma složen sistem, a  na to ukazuje i činjenica da sam naziv u sebi sadrži više pojmova koji se mogu tumačiti sa različitih nivoa dostignuća vežbača. Tai chi je naziv za krajnji princip u kineskoj filozofiji, prikazan simbolom Jina i Janga. To je i naziv za dijagram koji je (između ostalog) simbol Tai chi chuan-a. Chuan na kineskom znači šaka, pesnica, ali i kretanje, vežba. Na dubljem nivou tumačenja, chuan označava kontrolu nad vlastitim pokretima i prisutnost snage uma  kao pokretačke sile svih fizičkih akcija.


“Koliko god da se Tai chi radi na mentalnom i unutrašnjem nivou, sve se ipak radi kroz telo. Dakle, telo će da se razvije, koordinacija će biti bolja, agilnost i pokretljivost se poboljšavaju, snaga se povećava, fleksibilnost i elastičnost takođe. Deca će vrlo brzo naučiti kako da pravilno koriste svoju snagu i u kojoj meri smeju da je koriste. Pored fizičke dobrobiti koja se postiže i kroz druge sportove, uz pomoć Tai chi-a  razvijaju se i kvaliteti poput pažnje i koncentracije. Ovaj način vežbanja može da vrati decu u sebe i prve vežbice koje će učiti biće da slušaju sebe, da prate svoj dah i slušaju otkucaje svog srca. Uče se i razni načini disanja koji proizvode različite reakcije raspoloženja i fizičkog osećaja u telu. Sve to ima za cilj da se nauči kako osluškivati sebe.”, kaže Đenđi Samardžija.


Istraživanja su pokazala da  mnoga deca prekidaju timske sportove nakon napuštanja škole, dok individualne veštine imaju veću verovatnoću za kontinuirano vežbanje tokom života. Vežbanje Tai chi-a bi moglo da odvede dete na dugogodišnji put ka zdravijem i ispunjenijem načinu života. Citat profesorke Shona Bass sa australijskog univerziteta govori upravo o tome: „Još jedan aspekt Tai chi-a je i nagrada koju deca dobijaju viđenjem sebe kroz napredak i razvoj, ali u odnosu sa samim sobom, a ne kroz konkurenciju sa drugom decom.
 

deca


Program koji je Đenđi Samardžija osmislila oslanja se na programe koji se već odavno sprovode u svetu. Ona ga opisuje na sledeći način: „Uz pomoć igara poput odskoka, doskoka ili provlačenja koje razvijaju reflekse reakcije deca ostvaruju međusobne kontakte. Zatim kroz imitaciju životinja, što je prvi element Tai chi-a i učenje kako pustiti koren, odnosno uzemljiti se, prelazimo na sledeće nivoe učenja. Učenje Tai chi chuana bez Chi gonga nije potpuno, tako da će se u početku uz pomoć balona ili lopte koje će gurati između sebe, deca upoznavati i sa tim znanjem. Kroz saradnju razvija se pravilna socijalizacija i odnos u kom je dete svesno drugog ljudskog bića i ponašanja prema njemu. Na žalost naša deca danas puno sede ispred ekrana računara i pažnja im je uvek usmerena van sebe, recimo ka ekranu, i zato ne istražuju sebe i ne razvijaju veštine.”

U Velikoj Britaniji je pokrenuta inicijativa u osnovnim i srednjim školama koja traje već nekoliko godina i koja ima za cilj da razvije koncentraciju, disciplinu, fokus i poboljša nivo pažnje kod dece. Jedinstveni kursevi koji se pri tome koriste su izvedeni iz Tai chi-a i Chi gong-a i prilagođeni su da ohrabre, zainteresuju i stimulišu mlađe učesnike.
U nekoliko škola širom Britanije Tai chi i Chi gong su pokazali zapažene rezultate koji dokazuju da pored fizičke koristi, postoji pozitivan efekat i na mentalno stanje deteta. Ispitivanja su pokazala da posle  Tai chi časa deca pokazuju značajna poboljšanja u ocenama, kao i u ponašanju na času.


Tai chi takođe razbija barijere i podstiče učenike koji nisu u stanju da učestvuju u fizički zahtevnijim sportovima ili zaziru od timskih sportova da se uključe u aktivnosti i pronađu svoje mesto u društvu. Ova široka dostupnost veštine znači da svako dete može izvući velike koristi od jačanja samopouzdanja i vere u sebe.

Pravilan i odgovoran odnos prema najmlađim naraštajima od ključnog je značaja za budućnost čovečanstva. Ukoliko se procesu vaspitanja pristupi kroz stimulisanje razvoja veština i vrlina, sa velikom izvesnošću možemo očekivati neku bolju i svetliju budućnost. Svet u kakvom sada živimo dokaz je da se vaspitanju i obrazovanju nije pristupalo na odgovarajući način. Uvođenje Tai chi chuan-a u državne obrazovne institucije sigurno bi promenilo sliku našeg društva za veoma kratko vreme. Koliko sluha i razumevanja će imati oni koji su odgovorni za obrazovanje dece u našoj, ali i drugim zemljama, ostaje da vidimo, a do tada naša podrška i zahvalnost upućeni su ljudima poput Đenđi Samardžije. To su ljudi koji zaista doprinose razvoju čovečanstva. 
 

 

 

Milan Bojić

www.novasvest.com







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...