Put istinskih yogija



loading...




Čovek postaje ostvaren u vežbanju samo ako to radi veoma dugo, bez prekida, i uz potpunu predanost.” ~ Yoga Sutra I.14

 

Yoga je, kao i sve u današnjem modernom društvu, doživela veliki preobražaj u odnosu na svoje korene. Od drevne nauke, koja ima za cilj da čoveka dovede do njegovih najvećih visina postojanja, yoga je postala komercijalna poštapalica u poplavi različitih stilova vežbanja. Sami nazivi tih novopečenih stilova nekada vređaju inteligenciju ozbiljnih poštovalaca yoge, i bilo bi neumesno navoditi ih. Međutim, kvalitet, iako danas skrajnuta kategorija, uspeva da opstane u pojedinim krugovima istinskih ljubitelja svoje delatnosti.

 

Jedan od autentičnih yogija sa kojim smo imali priliku da razgovaramo jeste Walter Thirak Ruta, direktan učenik i sledbenik “Utihlog yogija” iz Madrasa, Šri Šri Šri Satchidanande. Držeći se dosledno učenja svog gurua, on podučava drevni stil Hatha yoge na redovnim kursevima u svojoj školi Pramiti, koju je osnovao u italijanskom gradu Ventimiglia.

 

Šri Šri Šri Satchidananda Yogi, Walterov učitelj, u Indiji je smatran za sveca i proroka. Nekadašnji indijski premijer, Rajiv Gandhi, smatrao ga je za svog duhovnog učitelja. On je živeo 97 godina, mada usled nedostatka preciznih anagrafskih podataka neki smatraju da je uveliko prekoračio stotu.

 

U Evropi je postao poznat kao “Utihli yogi” zbog zaveta ćutanja (Mauna Vrata), odnosno više od 50 godina života provedenih bez i jedne izgovorene reči. Ostao je zabeležen njegov odgovor na pitanje jednog novinara zašto se odlučio na zavet ćutanja: “Tišina je Bog. Samo iz tišine se može čuti Zvuk Svemira.”Šri Šri Šri Satchidananda Yogi je napustio telo 2006. godine.

 

Walter Thirak Ruta, učenik velikog “Utihlog yogija”, održao je nedavno u Beogradu seminar pod nazivom “Umnožavanje snaga duše”, u školi Vidya yoge, Dragana Lončara. U razgovoru koji sledi, uspeli smo da osvetlimo mnoge zanimljivosti koje prate put jednog autentičnog, modernog, yogija.

 

 

Kako je došlo do Vašeg susreta sa Šri Šri Šri Satchidanandom?

 

To se dogodilo u Švajcarskoj, u planinama, gde je on održavao yoga seminar. Kada sam došao do centra gde se seminar odvijao, on je već stajao ispred sa rukama u položaju za pozdrav. Dan je bio sunčan, učitelj me je dočekao na samom ulazu, bilo je divno... To je bilo 1999. godine. Ostao sam nedelju dana na tom seminaru. Tada sam sedeo u poslednjem redu na časovima yoge, jer ipak sam bio novajlila. Međutim, kada sam došao sledeće godine, učitelj mi je rekao da sednem u prvi red. To je bila veoma velika stvar za mene, jer vežbati u prvom redu znači biti primer za ostale učenike. Ja sam mislio da ne zaslužujem takvu čast jer sam još uvek bio nov u svetu yoge, ali on je video nešto u meni i odredio je da budem u prvom redu. Iste te godine me je zamolio da prevedem njegovu knjigu na italijanski, što sam ja naravno uradio. A treće godine mi je sugerisao da ga posetim u Indiji, i kada su mi okolnosti to dozvolile, otišao sam u njegov ašram da vežbam.

 

 

Možete li reći nešto više o iskustvu vežbanja yoge u Indiji kod autentičnog indijskog yogija?

 

To je bila velika sreća. U Italiji i Švajcarskoj on je podučavao na jedan način, međutim, u Indiji je to radio na potpuno drugačiji način. Za mene i za ljude koji su došli sa Zapada bilo je veoma interesantno videti razliku u časovima yoge u Indiji u odnosu na one koje nam je držao u našim zemljama. U Italiji i Švajcarskoj je na primer pokazivao različite sekvence, od kojih su neke bile dobre za imuni sistem, neke za određene zglobove, ili delove tela i organe, dok su neke sekvence imale za cilj da pojačaju svesnost, itd... Svakog dana bi nas učio nešto novo.

 

U Indiji smo vežbali samo jednu, osnovnu sekvencu, sa pranajamama (vežbama disanja) i meditacijom. Ali u jednom položaju, na primer Sarvangasani (sveća), trebalo je da ostanemo sat vremena. Učitelj je šetao kroz salu i prilazio bi samo ako primeti da neko ima problem sa određenim položajem. U tom slučaju bi kratko posavetao koje asane treba raditi kao pripremu kako bi se postigao željeni položaj. Muškarci su bili na jednoj strani, a žene na drugoj. Pošto poslednjih 40 – 50 godina života nije uopšte govorio, pozvao bi samo učenika u sobu u kojoj su na zidovima bili iscrtani svi položaji, i onda bi rukom pokazao šta treba da vežba. Iako nije govorio niti asistirao, tačno je znao šta je kom učeniku potrebno da bi napredovao.

 

Recimo, prvog dana po mom dolasku, rekao mi je da uradim Chakrasanu (most), ali tako da rukama dohvatim svoja stopala. Ja sam probao i naravno, pao sam. Mislio sam da to nikada neću moći da uradim. On se samo smeškao. Narednog dana počeo je da me trenira na neverovatan način, i kroz 14 dana uspeo sam da pri izvođenju mosta rukama dohvatim svoje članke.

 

 

Kojoj tradiciji učenja pripada Vaš guru, i koje su specifičnosti njegovog učenja?

 

Kada bismo ga pitali šta je ovo što radimo, kakva je to yoga, on bi samo pokazao spojene šake sa isprepletanim prstima. Za njega, yoga je bila spajanje, kompletnost. Mi bismo mogli reći da je to Hatha yoga, ali šta je Hatha yoga danas na Zapadu? Ovde se Hatha yoga svodi samo na asane i pranajame. Za njega je yoga bila celina. Ako bismo upotrebili naziv Hatha yoga, onda bismo morali da mislimo na Hatha yogu koja je opisana u svetim spisima Gheranda Samhita, Hatha Yoga Pradipika i Shiva Samhita. Dakle njegovo učenje pripada najkasnije 18. veku, mada je mnogo starije. To je drevna indijska yoga, bez uticaja Zapada kakav danas imamo. Nije lako svariti sve njene elemente na početku, zato su i grupe koje je Šri Šri Šri Satchidananda podučavao bile male.

 

Sri Sri Satchitananda Jogi

Walter sa Šri Šri Šri Satchidanandom

 

Pomenuli ste da se u asanama ostaje dosta dugo, čak po nekoliko časova. Zbog čega je to tako?

 

Svako ljudsko biće ima sušumnu (energetski kanal koji ide uz kičmu), i cilj je postići da taj kanal bude ispunjen energijom. To je kundalini energija o kojoj se toliko priča. Kada se zadržavamo u jednoj asani duže vremena dešava se nešto veoma važno. Tradicija nas uči da se prvih 2 minuta zadržavanja u određenoj asani, radi na nivou tela. Dakle uticaj tog položaja je samo na nivou tela – mišićima, zglobovima, tetivama, itd...

 

Prvih pola sata zadržavanja u asani radi se na nivou suptilnog tela. Tada asana deluje na suptilno, energetsko telo (pranamaja kosha). Ako u položaju ostajemo sat vremena, ili duže, onda se efekat asane prenosi i na ostala suptilna tela – mentalno (manomaya kosha) i svesnost ili intelekt (vijnanamaya kosha).

 

Dakle, dugo zadržavanje u asanama ima za cilj da se odvojimo od svog fizičkog tela i osvestimo suptilna tela.

 

Naravno, ako bismo bilo kom doktoru ili fizioterapeutu rekli da ostajemo u položaju sveće 3 sata, oni bi vam rekli da ste ludi. Ali oni razmišljaju samo o fizičkom telu, međutim mi to ne radimo zbog fizičkog tela već zbog drugih nivoa našeg bića.

 

Hatha yoga tekstovi kažu da se prvog dana obrnuti položaji zadržavaju samo nekoliko sekundi. A potom, svakog dana, postepeno povećavamo vreme. Dakle za sve je potrebna dugotrajna praksa. Ukoliko bih ja na primer napravio pauzu u vežbanju od nekoliko meseci, ne bih mogao da počnem odmah sa 3 sata zadržavanja u sveći. Morao bih da se vratim skoro na početak. To je veoma bitno da se zna.

 

 

S obzirom da ste imali priliku da učite prema drevnim principima yoge, kako komentarišete današnju eksploziju stilova poput nudističke yoge, reiki yoge, astro yoge, power yoge, itd.?

 

Ja se uvek setim svog učitelja i njegovog prikaza spojenih šaka sa isprepletanim prstima. On nije želeo da nazove yogu nekim posebnim imenom, za njega je to bio put jedinstva. U starim yoga tekstovima posebno se naglašava ponašanje učenika prema moralnim i etičkim principima koji se zovu charya (služenje) i koji obuhvataju yamu (univerzalne moralne vrednosti) i niyamu (samoposmatranje), kao osnovne postulate yoge.

 

Ono što se danas događa jeste brz tempo života i ljudi koji hoće da sve postignu što je moguće brže.

 

Svi bi želeli da prođu kroz sve faze što pre, imate deset godina a oblače vas kao da imate dvadeset, imate 18 godina i odmah počinjete da pušite, hoćete seks što pre, morate da proputujete što više, itd...

 

Život tako gubi svoj smisao jer nakon prebrzog tempa iskustava više ništa nije zabavno. Sve postaje dosadno. Mnogi od ovih stilova nastaju jer je ljudima prosto dosadno. Ako ste do sada vežbali običnu yogu, sada ćete je vežbati goli jer je to novo. Postoji mnogo dosade oko nas i ljudi ne žele da im bude dosadno, sve je to igra uma. Avionom stignemo brzo na destinaciju, ali ako hodamo videćemo cveće koje je pored puta.

 

 

Zbog čega ljudi bivaju privučeni yogijskom putu samorealizacije?

 

Kao prvo, mislim da je za ovaj put bitno to što i bez postizanja samorealizacije, imaćete dobro zdravlje. A to je veoma važna stvar koja se brzo oseti. Posle samo nekoliko yoga časova primetićete poboljšanje vaše energije. To nije mala stvar. Druga bitna stvar je to što se vežbanjem yoge otvaramo za vrednosti jedne drugačije kulture, dakle postajemo otvoreni i multikulturalni. Svi sociolozi se slažu da je promovisanje vrednosti drugih kultura veoma bitno za čoveka. Samim tim otvaramo se za drugačije poglede na život.

 

Walter sveca

 

 

Da li se može živeti yogijskim načinom života u uslovima jednog modernog grada, koji se nekada poredi sa betonskom džunglom?

 

Može, i mnogi veliki majstori poslednjeg veka su podučavali yogu u gradovima. Oni su napuštali šume i izolaciju upravo zbog toga što je ljudima u gradu yoga preko potrebna.

 

Ukoliko ja živim na selu, u prelepoj prirodi, i uberem voćku sa drveta, ona sadrži mnogo prane (životne energije) i daće mi dosta energije. Međutim, ako je ta voćka proputovala pola sveta i bila pakovana u razne ambalaže da bi došla do prodavnice gde ću je ja kupiti, onda ona ima veoma malo prane. U gradovima jedemo hranu sa malo prane, pijemo mrtvu vodu, dišemo zagađen vazduh, i upravo da bismo sve to nadoknadili moramo da vežbamo yogu. Tome naravno treba dodati i neke druge prakse. Nije potrebno da promenimo celokupan dan da bismo živeli kao yogi, dovoljno je promeniti samo 15 minuta svog dana i pretvoriti to vreme u pravi yogijski život. Meditirajte 15 minuta, radite pozdrav suncu, radite pranajame, i vi tih 15 minuta provodite kao pravi yogi na Himalajima. Hrana je takođe veoma bitna. Potrebno je uvesti postove, jesti zdravu hranu, itd... Moj savet svima je da iskoriste bar 15 minuta od svog dana kako bi proveli to vreme poput monaha ili yogija koji živi u planini.

 

 

Zbog čega danas mnogi yoga instruktori stavljaju akcenat samo na asane, zanemarujući ostale aspekte yoge poput nenasilja, veganstva, nesebičnog služenja, meditacije, koncentracije, povlačenja od čula, itd.?

 

Zbog toga što radeći samo na asanama osoba vrlo brzo dobija samopouzdanje. Kada vidite svoj napredak u izvođenju yoga položaja, postajete sve samopouzdaniji. Međutim, ako preterate u tome, onda to postaje ego trip. Veoma je važno iskoristiti to samopouzdanje na pravi način, zbog toga upravo i postoje druga pravila yoge i vežbe poput koncentracije, meditacije, povlačenja od čula, itd...

 

Te vežbe i pravila ponašanja, sve zajedno, čine celinu koja je nerazdvojiva.

 

 

Vaš guru je u Indiji smatran za sveca. Možete li reći nešto više o odnosu koji postoji između običnog čoveka i sveca kao njegovog učitelja?

 

Odnos između dva prijatelja mogao bi se predstaviti kao odnos dve osobe koje su prešle istu dužinu puta i nalaze se na istom nivou. U slučaju odnosa sa svecem, mi se nalazimo na istom putu, ali ja se nalazim dole, ispod drveta, a on je iznad mene, na vrhu drveta. Kada se ja nalazim u nedoumici koju odluku da donesem i kuda da skrenem na svom putu, zbog toga što ne vidim jer se nalazim blizu zemlji, on sa vrha može videti sve i posavetovati me. Tu je naravno i osećaj predanosti i obožavanja, jer svetac je veći od nas, a mi smo tako mali. Ali i biti mali ima svoje prednosti. Kao otac ja moram da brinem o svojoj deci. Isto tako je o meni brinuo i moj učitelj, govoreći mi kuda da idem i šta da radim, nisam morao da brinem ni o čemu. Taj odnos je prepun ljubavi, jedne drugačije vrste ljubavi, čiste i bezuslovne.

 

 

Milan Bojić za magazin Sensa

 

 







PREPORUČUJEMO




SEMINARI I RADIONICE:








loading...


Inicijalizacija u toku...
loading...

loading...