Danijela Gajić ~ Beskrajni ples moje DUŠE sa UNIVERZUMOM





Regresija je u život naše sagovornice došla kao nit koja nedostaje, nakon višegodišnje potrage za svojim domom, koji je otkrila na sasvim neočekivanom mestu… u svojoj duši. Danijela danas živi u Požarevcu sa sinom i suprugom i sva svoja iskustva i znanja, kojih nije malo, prenosi kroz svoj "Gadami Institut".

 

Odakle i kada je počelo vaše putovanje kroz svet nesagledivog?

 

Od kad znam za sebe u meni je postajala glad za znanjem i za daljinama. Knjige i putovanja su neodvojivi deo mog života. Obično ljude neka životna kriza natera da se okrenu duhovnosti i traženju odgovara, međutim kod mene nije postojao takav prelomni trenutak. Jednostavno osećala sam vibraciju UNIVERZUMA u svom biću oduvek. Još kao devojčica sam sebi postavljala pitanja… Zašto sam ovde? Zašto sam izabrala ovaj život…? I ta ogromna čeznja za DOMOM koju u detinjstvu nisam umela da objasnim. Samo sam znala da želim da se vratim kući… gde god to bilo. I počela sam da putujem svetom tražeći odgovore i svoj dom…

 

Jeste li ga našli? Šta su vam ova putovanja još donela? Šta u duhovnom, a šta u smislu otkrivanja drugih svetova i ljudi koji žive drugačije živote?

 

Putovanja su počela sa studijama književnosti u Velikoj Britaniji. Tu sam proučavala sanskrit i druge drevne jezike, osluškujući kroz njih ritam kosmosa i tražeći skriveni kod koji bi mi otkrio smisao našeg postojanja. Međutim, odgovori su samo odškrinuli vrata u neke nove dimenzije. Počela je da se nazire ZLATNA NIT koja se provlačila kroz različita ezoterična učenja, filozofije i tradicije… Nit koja je sve povezivala u JEDNO i otvarala mi vrata u beskrajno polje svih mogućnosti

 

Po završetku doktorskih studija književnosti i nekoliko godina profesorskog rada, kada su knjige prestale da daju odgovore, sa rancem na leđima i malo zvezdanog praha u džepovima, krenula sam u svet… Smenjivale su se države i kontinenti, pustinje i prašume, hramovi i ašrami… Spavala sam pod zvezdama i na mestima koja i ne postoje na mapi. A sve vreme sam, i ne sluteći, putovala ka sebi… Ka središtu svoje DUŠE… Vraćala sam se KUĆI…

 

Gde ste se najduže zadržali i zašto?

 

Najduže sam se zadržala u Izraelu. Ta zemlja me je opčinila svojom svetošću. Mogla sam satima da lutam ulicama Jerusalima… Na tom mestu i najveći ateista ne može ostati ravnodušan. Prostor koji menja percepciju sveta i svest onog koji mu se prepusti.
A ja sam se prepuštala, u potpunosti. I sa tog mesta, počeli su da mi se otvaraju putevi i vrata za koja nisam ni slutila da postoje…
Prateći svoj unutrašnji glas, bilo je tako lako pratiti put ispred. Jer svaki je bio pravi, i svaki je otkrivao novo mesto na mapi moje DUŠE.

 

Taj put je postao moje lično hodočašće. Doneo mi je mir. Jer sam shvatila da je početak i kraj u meni. Da je DOM za kojim oduvek čeznem, u stvari ta BOŽANSKA iskra koju nosim u sebi… Čeznja za domom, bila je čeznja za Bogom. I duboka spoznaja da je BOG oduvek u meni, a ne u zdanjima od drveta i kamena, utolila je moju žeđ direktno na izvoru… A kada jednom popijete “Vodu sa Izvora”, lako prepoznajete onu ustajalu. Shvatate da religija i duhovnost nisu isto. Shvatate da vas samo lična spoznaja vraća božanskom, a da je sve ostalo samo doktrina i interpretacija. Ali tada izazovi postaju još veći, izazovi da ostanete na PUTU ISTINE.

 

Ko je bio vaša najveća inspiracija u duhovnom smislu?

 

Imala sam prilike da na svom putu učim od najvećih duhovnika našeg vremena. To su BIĆA koja samim svojim prisustvom menjaju prostor i svest ljudi. Licitiranje njihovih imena bilo bi samo hranjenje duhovnog ega, stepenik na kome se mnogi spotaknu. Reći ću samo da je svako od njih ostavio trag u mom srcu i proširio moju spoznaju sveta. Beskrajno sam im zahvalna na tome. Bili su podsetnik na mom putu, ko sam i kuda sam krenula. Spoznala sam i da je svako od njih samo emanacija onog JEDNOG koga svi nosimo u sebi, i zato se nigde nisam zadržavala, već sam uvek išla dalje.

 

Osetila bih trenutak kada mi je učitelj predao svo znanje koje mi je potrebno, i kada je vreme da nastavim svoj put. Jednostavno, najveća inspiracija mi je jedino i oduvek bilo božansko koje osećam u svakom titraju svog bića, u svakoj vlati trave, u osmehu mog deteta, u tom bekrajnom plesu moje duše sa univerzumom…

 

danijela-gajic-slika

 

Rekonekcija, regresoterapija, hipnoterapija… Da li je izučavanje išlo tim redom ili sasvim drugačije?

 

To je došlo tek na kraju, kao savršeno polje za primenu svih znanja i veština koje sam godinama sakupljala i proučavala.
Jako rano sam počela da izučavam različite duhovne tradicije i filozofije, ezoterična znanja, religije. Privlačile su me različite metode za razvoj svesti i ubrzanje čovekove duhovne evolucije. Inicirana sam u drevne sisteme duhovnog razvoja, ali sam se paralelno školovala i na zvaničnim institucijama.

 

Škola za učitelja joge je donela duboke uvide o postanku sveta i našem funkcionisanju u njemu. Zatim su usledile studije homeopatije na londonskom koledžu. Primećivala sam apsurd, da je čovek u današnjem svetu izobilja, sve bolesniji i nesrećniji. Interesovalo me je kako ga isceliti i povratiti izgubljenu harmoniju i unutrašnju radost.

 

Potraga za lekom koji bi izlečio nemir današnjeg čoveka, kretala se od ajurvede, šamanističkih tehnika isceljivanja, sve do transpersonalne psihologije i najnovijih duhovno-energetskih metoda. Ta potraga me je sve više vodila ka mestu gde se spajaju duhovnost i nauka, kvantnoj fizici i kvantno-informacionoj medicini. Opčinila me je činjenica da se spoznaje do kojih su došli drevni mistici u svom iskustvu iz različitih filozofsko-religioznih pravaca poklapaju sa najnovijim istraživanjima iz kvantne fizike. I tu je ona zlatna nit s početka mog traganja zasvetlela još jačim sjajem. Shvatila sam da treba da se okrenem istraživanju jezika duše.

 

Jer u današnjem svetu, uprkos sofisticiranim tehnologijama i razvoju nauke, kada brzina komunikacije dostiže trenutne razmere, kao da smo zaboravili na najbazičniju komunikaciju – sa sopstvenom DUŠOM. Ona je simbol našeg unutrašnjeg bića koje poseduje znanje i mudrost koji prevazilaze prostor i vreme. To je naše Više Ja, svemoćno i sveznajuće, naša vrata u beskrajno POLJE SVIH MOGUĆNOSTI i veza sa univerzumom. Duša je temelj čovekovog bića i ništa nas ne može zadovoljiti osim ponovnog spajanja sa tim suštinskim delom sebe. To je naše iskonsko stanje koje smo zaboravili i za kojim svuda tragamo.

 

Kada ostvarimo kontakt sa dušom, tada se isceljujemo na najdubljem nivou.
Kao savršeni alat za uspostavljanje kontakta sa dušom i razumevanje tog suptilnog jezika, pojavila se REGRESOTERAPIJA na mom putu. Završila sam najpre dve evropske škole regresoterapije, potom Transpersonalnu hipnoterapiju i Regresiju u prošle živote na njujorškoj školi, dobila američku diplomu IACT-a (International Association of Counselors and Therapists), a zatim sam svoje školovanje nastavila na prestižnom Institutu dr Majkla Njutna.

 

danijela-salas

 

Posebnu pažnju posvetila sam isceljujućem, transformacionom i razvojnom potencijalu ove iskustvene terapije. Ona nam omogućava da ostvarimo duboke uvide koji se odnose na našu prošlost, dinamiku nesvesnog, emocionalne teškoće i međuljudske probleme, kada se oni iz podsvesti podižu u nivo svesti, i na taj način razrešavaju i integrišu. U mnogo slučajeva time mogu da se razreše teški simptomi na koje ne može značajno da se utiče konvencionalim metodama lečenja.

 

Klijenti su uspevali da se oslobode depresije, prevaziđu razne fobije i strahove, oslobode se psihosomatskih oboljenja, od migrenoznih glavobolja do alergijske astme i neobjašnjivih bolova u različitim delovima tela. Posle nekoliko seansi regresoterapije, poboljšanje njihovog stanja bilo je mnogo veće nego posle višegodišnje konvencionalne terapije.

 

Regresoterapija je terapeutski metod koji omogućava pristup dalekim sećanjima koja su pohranjena u datoteci naše duše. Na taj način možemo u svojoj svesti videti čitav tok svog evolutivnog razvoja. Zahvaljući tome, počinjemo razumeti zašto smo izabrali određeni život i koja je naša svrha u njemu. Tada shvatamo smisao sadašnjih životnih situacija, kao i razloge ponavljanja određenih događaja i problematičnih odnosa. Regresoterapija oslobađa naše skrivene potencijale i daje nam potpuno novu perspektivu i smisao života. Lično iskustvo doživljaja večnosti naše DUŠE, koje se dešava tokom jedne regresije, je nešto što potpuno menja našu percepciju sveta i vraća nam zaboravljeni mir i shvatanje važnosti svakog trenutka i svake odluke u našem životu.

 

Iskustvo regresije ostavlja dubok i snažan utisak. Dovodi do emocionalnog i psihosomatskog isceljenja, značajnih psiholoških promena, zahvalnije životne strategije i proširenja pogleda na svet koji uključuje duhovnu dimenziju egzistencije. Ovo iskustvo osobu prenosi na viši, razvojni nivo svesti. Povećava se njena sposobnost da svoj kreativni potencijal potpunije izrazi i da živi ispunjenijim i boljim životom, sa dubokim razumevanjem svrhe i smisla svog postojanja.

 

Pored regresoterapije, bavim se i različitim metodama duhovno-energetske ili kvantno-informacione medicine. Jedna od njih je i rekonekcija. Završila sam obuku za rekonektivnog terapeuta 2009. godine, kod osnivača i utemeljitelja ove metode, dr. Erika Perla, a 2010. godine sam na Master konferenciji u Italiji dobila treću nagradu u svetu za svoj rad iz ove oblasti. Na moj poziv dr. Erik Perl je 2011. godine održao predavanje i u mom rodnom gradu. Rekonekciju sam prepoznala kao odličan alat za ubrzanje lične evolucije svakog čoveka, i pomoć da ostvari pun potencijal svoje duše. Ona često donosi i trenutna isceljenja, a rezultati rekonekcije se proučavaju od strane poznatih naučnika na univerzitetima širom sveta.

 

Koja je misija vaše duše?

 

Sve ovo što radim shvatam kao veliku odgovornost, i ako se čovek posveti takvom putu, mora čitavim bićem da to zaista i živi, svakog trenutka svog života. Postojanje etičkog kodeksa i visokih moralnih principa su neophodan preduslov za pomaganje drugima. Čistota misli, namera i dela je temelj za dalji rad.

 

Zanošenje da jednim vikend kursom ili onlajn obukom možemo postati iscelitelji je vrlo opasno, kako po klijenta, tako i po samog terapeuta.
Zato je svemu ovome prethodio dugogodišnji rad i duboko promišljanje da li je ovo moj put, i da li mi je zaista dato da to budem. Jer je za mene, rad sa dušom, nešto potpuno sveto. Zato je poseban trenutak za mene bio, kada je kao jedan od odgovora na moje unutrašnje pitanje, da li imam dozvolu sa VIŠEG PLANA da se bavim isceljivanjem i pomažem ljudima na ovaj način, stigao jasan putokaz.

 

danijela-kresimir

 

Od meni posebno dragog tibetanskog lame dobila sam u momentu mog preispitivanja, inicijaciju Medicine Bude, Bude Iscelitelja, kao potvrdu da je to moj put i da imam blagoslov da nastavim dalje. Od tog trenutka, znakovi na putu su se umnožili i u momentu kada sam odlučila da se u potpunosti posvetim zovu svoje DUŠE, sva vrata su se otvorila. Dileme više ne postoje, samo potpuno svesno ispunjavanje svoje životne misije.

 

Zašto ste se vratili u Požarevac i otvorili Gadami Institut baš u rodnom gradu?

 

Jednostavno sam odlučila da je vreme da sva svoja znanja koja sam sakupljala svuda po svetu, vratim mestu iz kog sam potekla. To je moj svetlosni legat mom gradu. Jer svetlost je potrebna svuda, a zadatak moje duše je da to radim ovde. Zato sam i osnovala Gadami Institut baš tu, kao centar koji će osvetljavati put drugim dušama.

 

U tu svrhu svakog meseca organizujem besplatna predavanja, gde dovodim zanimljive predavače iz sveta nauke i duhovnosti, holističkog pristupa zdravlju i životu. Neki od mojih dosadašnjih gostiju bili su Mohandji, dr. Erik Perl, Krešimir Mišak, prof. dr Dejan Raković, prof. dr Vuk Stambolovic, Margarita Milenković, Dragana Bačanek, Georgij Nazarov, i mnogi drugi. Na Institutu se bavim istraživanjem i primenom različitih metoda isceljivanja i evolucije svesti, a svoj rad predstavljam na mnogobrojnim naučnim konferencijama širom sveta.

 

Koliko su ljubav i materinstvo uticali na vaš dotadašnji život i u kom smislu?

 

Ljubav je u moj život došla u savršenom trenutku, upravo onda kada sam se osetila celom, kao duša i kao žena. Čini mi se da ljudi greše kada u partneru traže svoju drugu polovinu, jer tada njihova sreća zavisi od toga da li u njihovom životu postoji neko, i osećaju se nepotpunim ako to iz nekog razloga ne funkcioniše. Ja duboko verujem da samo dve ostvarene, ispunjene i cele osobe mogu da uživaju u skladnoj vezi. Jer tada zajedno rastu i podržavaju jedno drugo na svom putu, a ipak su srećni i nezavisno jedno od drugog. I kad se dva cela, a ne dve polovine sretnu, oni zajedno stvaraju znak za beskonačno, i počinju da plešu u ritmu univerzuma… Igra postaje sastavni deo njihove veze i njihovog zajedničkog života.

 

Moj suprug me je naučio da živim duhovnost, u svakom trenutku. I bez preterivanja mogu reći da je on jedno od najduhovnijih bića koje sam srela. Čista i velika duša koja spontano živi sve ono što drugi propovedaju. Oduvek sam znala da postoji ON, baš takav, koga već vekovima tražim, arhetip muškarca, snažan i nežan… Govorili su mi da takva ljubav ne postoji, da toga ima samo u bajkama i filmovima i da se ne zanosim mnogo, jer je to u realnom životu sve mnogo drugačije. Ali ja sam u svom srcu znala da ćemo se sresti i nisam pristajala na kompromise u medjuvremenu, nisam pristajala na manje od ljubavi.


Prepoznali smo se u trenu. I od tada živimo svoju bajku… Tamo gde smo stali pre mnogo vekova… Živimo je u ovom realnom svetu. U istom ovom svetu gde ljudi odustaju od ljubavi, jer ih je neko naučio da to ne postoji. Živimo kao podsetnik drugima da je to moguće.

 

U očima svog supruga, već pri prvom susretu sam videla i dušu našeg deteta. Naš sin je došao kao manifest ljubavi. Taj čarobni dečak je u moj život uneo ljubav i radost za kakve nisam ni slutila da postoje. Mogu samo da ga posmatram i da učim od njega. Još sa dve godine mi je rekao: “Mama, znaš li da sam ja tebe izabrao?” “Znam, hvala ti sine moj.”
A najviše me dirne kada vidi da me nešto muči, nežno mi priđe i prošapuće: “Ništa ne brini mama, ljubav sve leči.” Šta da mu kažem, kada on odavno sve zna. Sa svojih četiri godine, on već zna šta pokreće svet.

 

Koji je vaš životni san? Gde biste želeli da budete za dvadeset godina?

 

Kada osvestimo i živimo svoju svrhu, onda se prepuštamo unutrašnjem vođstvu. Jer onog trenutka kada svesno živite misiju svoje duše, tada spontano počinje da se ispunjava sve ono što vam je potrebno za manifestovanje vašeg najvišeg dobra. Sve dolazi sa lakoćom i bez napora. Shvatate da ste kreator svog univerzuma i da čudesima kraja nema. Ali potrebna je i hrabrost da se živi ono zbog čega smo došli na ovaj svet. Potrebna je hrabrost da se izađe iz zone komfora i nebrojenih izgovora, i da se zakorači u nepoznato. Ali, tek onda kada skupimo hrabrost i načinimo PRVI KORAK, bez ikakvih kalkulacija i računica, tek tada možemo da pratimo zov svoje duše i da živimo svoj san.

 

A ja čitavim bićem oduvek živim svoj san. Ne umem i ne želim drugačije. Odavno ne razlikujem šta je moj san, a šta život. Pretočili su se odavno u jedno, a ja im se sa zahvalnošću i sa strašću prepuštam, jer znam da će me uvek odvesti na pravo mesto. I sada, i za dvadeset godina, i kroz čitavu večnosti. U SVEVREMENU, moj Dom je u Njemu. A tu je sve savršeno. Oduvek i zauvek.


 

 

 

Zabeležila: Jasmina Stefanović

Preuzeto sa: antistresvodic.rs








POVEZANI TEKSTOVI




SEMINARI & RADIONICE