Granica između genija i ludaka se meri samo uspehom, kaže stara dosetka.
I zaista, uspeh je ta ulična svetiljka oko koje kruži bezbroj bubica u nadi da će uhvatiti svetlost.  Živeti uspešno, ostvariti sebe na svim poljima, postati bolji, ostvariti želje, sve je to imperativ čoveka od vajkada, a posebno sada, u doba visoke tehnologije i jos viših očekivanja.

Stare mudrosti koje nam govore kako postati ono što želimo su dobre i bitne u razvoju jedne individue, ali njima nedostaje nešto veoma značajno, bez čega niko to neće ostvariti. Nedostaje metod ili način na koji će se postići uspeh u onome što želimo. Samo toliko.
 A opet,  od presudnog značaja. Razlika između onih koji su uspešni i onih koji to nisu postoji i veoma je primetna.

Richard Bandler (matematičar) i John Grinder (profesor lingvistike), su još sedamdesetih godina uočili potrebu da sistematizuju te razlike i objasne šta je to što uspešne ljude čini uspešnim. Oni su proučavali rad eminentnih i uspešnih stručnjaka iz raznih oblasti nauke, od tvorca geštalt terapije Fritz Pearlsa, preko Miltona Ericsona cenjenog terapeuta iz područja kliničke hipnoterapije, pa do rada Noama Chomskog iz lingvistike, kao i rad mnogih uspešnih preduzetnika, rukovodilaca, učitelja i drugih vrsnih komunikatora.

Kao plod tog rada rođena je metodologija Neuro Lingvističkog Programiranja, ili skraćeno NLP, koja je vrlo brzo postala nezaobilazna za svakog čoveka čije biće isijava sjaj uspeha i ima svest da na tome radi. Cilj neurolingvističkog programiranja nije samo razvijanje umeća komunikacije, jer je ona najvažnija za uspeh, već i usklađivanje nesvesnih procesa sa svesnim namerama. Proučavajući strukture subjektivnog doživljavanja sveta, načina na koje razmišlja, uči i komunicira, osoba aktivira unutrašnje potencijale koji su ključni za pozitivan razvoj ličnosti.  
Izoštravanje čula i moći zapažanja je takođe jedna od bitnih stavki NLP-a. Naučnim istraživanjima je dokazano da preko naših čula mi dobijamo čak 93% informacija od sagovornika. Preostalih 7% odnosi se na reči, odnosno na sadržaj koji nam sagovornik govori. Komunikacija je, dakle, srž neurolingvističkog programiranja, a postati uspešan komunikator, znači postati uspešan uopšte.

 Postati uspešnim komunikatorom može se jedino ako ste u stanju da prepoznate način na koji druga osoba komunicira i da mu se prilagodite. Neki ljudi razmišljaju i komuniciraju u slikama (dobro poznati vizualci), neki pak u zvukovima, dok drugi to čine preko osećanja.  Osoba koja razmišlja u slikama ima mnogo brži tok misli od osobe koja, recimo, razmišlja uz pomoć osećanja (što naravno ne znači da je pametnija, već jednostavno da ima drugačiji tok misli), pa zbog toga može doći do problema u komunikaciji.

Neurolingvističkim programiranjem uči se kako prepoznati način na koji neko komunicira i kako mu se prilagoditi. Znajući ovo, postaje jasno zašto je NLP doživeo toliku popularnost u svetu poslovanja u kom učinak menadžera, prodavaca, ili proizvođača zavisi baš od veštine komunikacije sa svojim klijentima.  Komunikacija se ne odvija samo sa drugim osobama, već i sa samim sobom, pa uspeh zavisi i od dobre komunikacije sa samim sobom, što takođe budi interes ljudi za savlađivanje NLP-a. Takvih je mnogo u svetu sporta, umetnosti, ili u drugim sferama javnog života.

Na našim prostorima NLP je relativno nov pojam, a čast da Srbiju upozna sa ovom izuzetnom tehnikom imala je Slavica Squire, uspešna poslovna žena koja je svoju karijeru izgradila u Nemačkoj, a zatim odlučila da započne jednu sasvim novu upravo u oblasti neurolingvističkog programiranja. Njen „NLP institut“ je prva ustanova takve vrste na ovim prostorima, osnovana 2004. godine. Veliki broj poznatih kompanija i drugih klijenata „NLP instituta“ govori o tome kolika je potreba za sticanjem ove vrste znanja i kod nas. Razgovarali smo sa Slavicom o njenom radu u Srbiji i trenutnom stanju na polju neurolingvističkog programiranja.


Ova tehnika je nastala kao plod spajanja više pravaca psihologije, psihoterapije, kao i starih znanja i mudrosti. Shodno tome postoje različiti pristupi NLP-u, kao i različiti nivoi same tehnike. Možete li pojasniti te razlike?

Postoje različiti pristupi u zavisnosti od namene. Postoji terapeutski pristup, jer NLP i dolazi iz psihoterapije, a zatim i pristup u kom se NLP koristi za lični razvoj, kao i za napredak u oblasti poslovanja. Mi NLP koristimo za lični i poslovni razvoj.  Lični razvoj se ne može odvojiti od poslovnog, jer je posao koji obavljamo deo nas i utiče na nas. To se na neki način može nazvati integrativnim pristupom.  Od svog nastanka NLP je prošao nekoliko faza, tačnije 3 faze, a najnovija treća generacija NLP-a uključuje i energetski rad, jer se zbog mnogobrojnih naučnih otkrića na polju kvantne fizike, energetski pristup nametnuo sam po sebi.

Takođe, postoje različiti načini na koji se NLP prezentuje javnosti, pa tako neki treneri vole da od svega naprave neku vrstu šou-a, dok se u Evropi, tačnije u Nemačkoj i Švajcarskoj, gde sam ja i učila NLP, koristi ozbiljan metodološki stil u kom se NLP predstavlja kao praktična metodologija za svakodnevni život i rad.

Od Vašeg prvog susreta sa NLP-om  proteklo je deset godina, a Vi ste sada jedini sertifikovani NLP Master trener na području Balkana i osnivač prvog NLP instituta u Srbiji.  Na koji način ste se prvi put susreli sa NLP-om i da li ste mogli pretpostaviti da će te postati trener?

To se desilo prilikom prijave za posao key account  menadžera u jednoj firmi u Nemačkoj.  Otišla sam na razgovor i oni su mi odmah rekli da im se dopadam i ponudili ugovor. Kada sam stigla kući i počela da čitam ugovor, videla sam da je potrebno da prođem šestomesečnu edukaciju i da na kraju položim sertifikaciju bez koje ne bih mogla da dobijem posao. U početku sam bila skeptična, ali sam vrlo brzo odlučila da pristanem na te uslove i potpišem ugovor.

Prvi dan treninga koji sam trebala da prođem, ja sam provela tako što sam sedela u čudu i pitala se kako je moguće da ovako nešto postoji, a da ja za to nisam znala. I bio je to NLP. Fascinirala me je metodologiji koja je tako temeljno istražila  šta je razlika između onoga ko je uspešan i onoga ko je prosečan i mogu da kažem da sam već tada pomislila da želim ovim da se bavim.

Na spisku Vaših klijenata nalaze se neka veoma moćna imena. Da li to znači da je NLP postao svetski trend i nezaobilazni deo poslovnog sveta?

NLP je odavno postao svetski trend. Kao što sam rekla, ja sam morala da potpišem ugovor da ću proći kroz NLP edukaciju, kako bih dobila posao u nemačkoj kompaniji. To je postala standardna metoda za razvoj ljudske ličnosti jos devedesetih godina. U Srbiji je NLP nešto novo, ali to odavno nije novina u svetu. Sada se ova tehnika koristi podjednako i na univerzitetima, u kompanijama, u profesionalnom sportu, politici, obrazovanju, zdravstvu, a i od strane roditelja koji žele da poboljšaju komunikaciju sa svojom decom.  Dakle, mnogo je načina na koje se NLP može primeniti.

Stiče se utisak da ne postoje granice kada je reč o načinima na koje se ova metodoligija može upotrebiti. Svakako, suština je u radu na sebi i samorazvoju. Kakve promene na psihičkom i emotivnom planu neko može očekivati usled praktikovanja NLP-a?

Suštinski svako bira šta želi da promeni na sebi. Mi dajemo metodologiju za to, ali ne dajemo sadržaj. Ne kažemo ti treba da postigneš ovo, ti treba da budeš ovakav ili onakav. Mi nudimo mogućnost da svako odluči za sebe šta želi promeniti, da ispravi ono što mu smeta i odluči koje ciljeve želi da postigne.  Neko želi da postane samouvereniji, neko želi da postane manje temperamentan, dok neko drugi pak više temperamentan, neko želi da vozi BMW. Mnogi žele razne stvari, ali ne znaju kako da ih postignu.

Mi ih učimo kako postići to što žele, kako upravljati svojim mozgom, a ne prepustiti da nesvesni procesi upravljaju nama.  Skoro svako ko prođe kroz trening je vrlo zahvalan za uvide koje dobije, zato što dobije jedan sasvim drugačiji stav prema drugim ljudima, prema sebi i prema životu. Menja se način na koji se gleda na vreme, na svet i sopstveno okruženje i svako to iskoristi na sebi svojstven način da napravi razliku u svom životu.

NLP je ponikao iz okrilja raznih naučnih disciplina i opšteprihvaćenih pravaca mišljenja. Kako zvanična psihologija i nauka tretiraju NLP danas?

To je vrlo individualno. Ja sam skoro bila na konferenciji NLP-a u Italiji i tamo sam srela kolegu iz Štutgarta kog veoma poštujem, a koji se bavi hipnoterapeutskim radom u okviru NLP-a, a neuropsihijatar je po zanimanju.
Ja sam mu tom prilikom postavila pitanje kako je moguće da se njegove kolege tako malo interesuju za ovu vrstu rada i ne primenjuju je u svom poslu.
On je kratko odgovorio: „Pa šta mogu kada ne vide, ja se već trideset godina izuzetno uspešno služim NLP-om u praksi.“
Tako da je stav prema NLP-u veoma individualan. Neko otkrije o čemu se tu radi, koristi se time u praksi i postiže izvanredne rezulatate, a neko ne.

Pomenuli ste hipnoterapeutski rad. Da li se NLP može zloupotrebiti za nametanje svoje volje drugima, ili na neki drugi način?

To bi se kosilo sa osnovnim principima NLP-a , a bez poštovanja tih principa NLP kao takav ne funkcioniše. Čovek može sve da iskoristi za dobro, ili za zlo, ali nije metodologija ta koja je dobra ili zla, već čovek. Čovek može da uzme nož i da odseče poslednje parče hleba i da ga podeli sa nekim, ali može da uzme isti taj nož i da nekoga povredi. Alatka, sama po sebi, nije ni dobra ni loša.

NLP je funkcionalan alat i uz pomoć njega se može izvršiti uticaj na druge ljude, a koliko je važno znati izvršiti uticaj može vam potvrditi svaki roditelj koji treba da utiče na dete da uradi domaći, a ne zna kako to da učini. Svi oni koji su prošli trening NLP-a mogu primeniti znanje koje su stekli na sebi, na drugima i na mnogim raznim poljima. Dakle, mi ljude učimo etičkim principima NLP-a, kao i izuzetno efikasne tehnike i metode, a sadržaj je slobodan izbor. Oni mogu NLP primeniti na svoje saradnike, klijente ili ako im je još važnije, na decu i lični život.
 

Milan Bojić za Sensa magazin