Dalida Turković živi u Kini od 1993. godine, nakon sticanja diplome na studijama kineskog jezika i književnosti. Živi u Pekingu gde  proučava kinesku kulturu iz aspekta unutrašnjih borilačkih veština. Dobitnica je medalja na takmičenjima u Tai Chi Chuanu, kojim je prvo i počela da se bavi, a zatim je sa svojim učiteljem

Liu Xuyang-om otvorila školu IMA1402 kroz koju promoviše Neijia, veštinu očuvanja zdravlja, sticanja samopuzdanja i samospoznaje.

Osnovala je kompaniju Small Steps (China) i sertifikovan je Master Caoach podučena u NLP-u I EQ-u.
Zanima je šta motiviše i pokreće ljude i veruje u velike promene koje kreću malim koracima kroz održavanje ravnoteže tela i uma.
Ona živi svoju filozofiju, i imali smo čast da je upoznamo, te da i sami krenemo tim malim ali značajnim koracima.

Šta su to unutrašnje veštine?

Prva klasifikacija kineskih borilačkih veština na unutrašnje i spoljašnje potiče iz 17tog veka. Neijia (Neidja) ili unutrašnje veštine (TaiChi, Xingyi i Bagua) su bazirane na izgradnji neigong- a (nei znaci unutrašnja, gong – veština), duhovnosti i protoku energije (qi-ja) u telu dok se spoljašnje (Shaolin, Hongquan itd.) fokusiraju prvenstveno na izgradnji telesne snage (mišića).

Kako njihov holistički pristup može da se primeni na modernog čoveka?

Moje učenje je zasnovano na tradicionalnim metodima gde se pored fizičkih vežbi uči filozofija i tradicionalna kineska medicina. Ovi principi su mi pomogli da u svom radu kao Life Coach pomognem klijentima da dođu do konkretnih rezultata u životu i na poslu. Putem vežbi koje se direktno odnose na kanalisanje straha, brige, tuge, besa i radosti,  brže se dolazi do samopouzdanja.
Jedna klijentkinja je putem Neidja vežbe (koje je vežbala pre svakog viđanja sa šeficom sa kojom je imala ‘neprijateljski’ odnos) uspela ubrzo da transformiše svoj stav i samim tim doprinela izgradnji uzajamnog poštovanja.
 
Da li postoji neka razlika u praktikovanju ovih veština u Kini, gde ti živiš, i u ostalom delu sveta gde držiš seminare i širiš svoje znanje?

U Kini su borilačke veštine deo odrastanja svakog deteta: jedan od najpopularnijih romana za decu je Putovanje Na Zapad, priča koja pokriva mnoge aspekte izgradnje veštine (kungfua); TaiChi je obavezna disciplina za sve studente prve godine fakulteta a u pekinškim parkovima možete da vidite ljude koji vežbaju u jutarnjim časovima. Tradicija i moderno društvo se prepliću u svakodnevnom životu i utiču jedni na drugo.
 
Svaki put kada održimo seminare u inostranstvu mi imamo za cilj da predstavimo tradiciju na najprihvatljiviji mogući način kako bi došlo do boljeg razumevanja i praktične primene u modernom životu znajući da je osnovno poimanje Tao-a, Yin-Yang-a i načina života drugačije od kineskog. Nedavno, u toku putovanja u Meksiko, se pak desilo da su se susrele dve tradicije i došlo je do brzog prepoznavanja istih korena.

Kada sam htela da pokažem jednom shamanu gde se nalaze određene akupresurne tačke on me je zaustavio i počeo da priča na dijalektu Misteka. Svoju priču je pratio pokretima ruke i ja sam mogla da razumem o čemu priča – energetski kanali, Dantien, povezanost sa nebom i zemljom… Na kraju je jednostavno rekao: “Znam, pričala mi je majka kada sam bio mali.”

Održala si nekoliko seminara u Holističkom centru Sfera. Kakvi su tvoji utisci i šta misliš da je potrebno ljudima ovde u Beogradu i Srbiji?

Bez obzira odakle smo i čime se bavimo moderni način života donosi iste probleme: stres, emotivnu nestabilnost, razne zdravstvene probleme. Pre svakog časa i seminara moja namera je da predstavim kako se putem fizičke vežbe može doći do poboljšanja kvaliteta života pod čime podrazumevam: miran um, samopouzdanje, svesnost o telesnoj energiji i kako ona utiče na zdravlje. Mislim da su zdravlje i samopouzdanje bitni za Beograđane, Srbe i sve ljude sveta. Uspeh, poboljšani ljudski odnosi, sreća itd. su verovatno na listi mnogih, ali bez zdravlja i samopouzdanja mislim da se teško dolazi do njih. 
 
Šta pripremaš novo da podeliš sa nama na sledećem seminaru?

Svaki seminar je drugačiji i zavisi od polaznika. U suštini je grupa ta koja diktira tempo svojim učestvovanjem i pitanjima. Ovog puta ću se više fokusirati na to kako se Neidja prenosi u svakodnevni život, kako da balansiramo emocije, da izgradimo samopouzdanje i mir putem rada na telu i umu.

Kako je ova veština uticala na tvoj život i šta bi bila tvoja poruka za kraj ove priče?

Kada sam počela da vežbam TaiChi 1999-te glavni razlog je bio da smanjim stres pod kojim sam živela tada. Vremenom je učenje dobilo veće razmere: dobila sam zdravlje, dublji uvid u kinesku kulturu, samospoznaju i uopšteno bolji kvalitet života. Svaka godina u vežbanju je donosila nešto novo, na kraju smo otvorili školu u Pekingu – a moj posao je dobio naziv Neidja & Life Coach. Na žalost mislim da nema odgovarajućeg naziva na srpskom jeziku ali se nadam da ću putem seminara i časova koji se održavaju u Holističkom centru Sfera uspeti da bolje objasnim kako ove dve discipline deluju zajedno.
 Za kraj želim da podelim sa vama moto naše škole: zapamtite, jedina tajna vežbe je u vežbanju.
www.small-steps-neijia.com


Isidora Milošević, Holistički centar Sfera