Zdrav čovek misli o hiljadu stvari, a bolestan samo o jednoj, kaže stara poslovica , nepogrešivo upućujući na  težinu koju svaka bolest nosi.

Sve dobija drugačiju perspektivu i značenje u bolesti. Neke stvari oko kojih bi se nervirali i besneli, postaju beznačajne u susretu sa tom jedinom ozbiljnom mukom na svetu. Postoje neki koji tvrde da bolest čak može biti i dar, jer nam omogućava da uvidimo stvari koje bez nje ne bismo mogli uvideti.

Ima tu logike, kada se malo bolje razmisli. Lako je primetiti određenu vrstu mira i dostojanstvenosti u onima koji su se suočili sa teškim i opasnim bolestima, delujući tako kao da znaju nešto više od običnih ljudi. Mnogi oboleli ljudi pokušavaju naći spas na različite načine i neretko se tada za njih otvaraju vrata jedne nove dimenzije, duhovne, koja često pomaže tamo gde ništa drugo nije pomoglo.

Vreme u kom mi trenutno živimo je vreme eksplozije isceliteljstva i ponovnog buđenja alternativnih i duhovnih metoda lečenja. Oduvek su postojali ljudi koji su lečili druge uz pomoć raznih vrsta energija i o njima je ispričano bezbroj priča. Na istoku, energetski rad, odnosno medicina bazirana na protoku životne energije ima identično važan status kao i zvanična medicina.

Na zapadu, pak, situacija je drugačija i mnogi ljudi koji su se bavili isceliteljskim radom uz pomoć bioenergije, ili neke duhovne energije, doživljavali su osude, omalovažavanja i razne druge neprijatnosti.

Možemo samo zamisliti kako bi na prostorima jedne krajnje logički i racionalistički raspoložene Nemačke, živeo i radio neko ko poseduje isceliteljske moći. A baš u Nemačkoj i to 1906. godine, rođen je čuveni iscelitelj  Bruno Groening.

Još kao dečak imao je sposobnost da leči ljude i životinje svojim prisustvom, a dobrotom i nesebičnošću je potpuno zasenjivao sve koji su bili oko njega. Izvori kažu da je prilikom regrutacije za nemačku vojsku, odbio da ide u rat jer nije želeo da ubija ljude i ta  izjava ga je umalo koštala života na prekom sudu.  On je ipak poslat u rat, ali je ubrzo završio  kao ratni zarobljenik u Rusiji i tamo je postao čuven po lečenju zarobljenika, ali i njihovih ruskih čuvara. Po završetku rata vratio se u Nemačku i od tada kreće njegova čudesna isceliteljska priča.

Pojedinačne slučajeve isceljenja po kojima je postao poznat bilo bi nemoguće navoditi, ali ono što se svakako mora navesti su masovna isceljenja koja su se događala prilikom njegovih predavanja o veri. Tim prilikama bi se okupilo i do 30.0000 ljudi, a doktori koji su bili u masi beležili bi slučajeve isceljenja.

Mnogo neverovatnih zapisa u brojnim publikacijama i izveštajima svedoka tog vremena govori o tome kako su nepokretni ustajali iz kolica, ili slepi progledali na tim predavanjima.  To je dovelo do toga da se 1949. godine ime Brune Groeninga pojavi u svetlu javnosti. O njemu su izveštavali štampa, radio i nedeljne novosti. Mesecima su događaji oko ovog "Čudotvornog doktora", kako su ga uskoro nazvali, bili u centru pažnje tek osnovane mlade Republike Nemačke.

O slučaju Brune Groeninga bio je snimljen dugometražni film, ovaj fenomen je istraživala komisija sačinjena od vrhunskih naučnika, a o njemu se raspravljalo i u najvišim organima državne uprave. Ministar rada i socijalne uprave Severno - Rajnske pokrajine Westfal, čak je naredio da se Bruno Groening prati zbog prekršaja zdravstvenog zakona.

Međutim, bilo je i onih koji su ga podržavali, pa je tako predsednik vlade pokrajine Bayern zastupao mišljenje da se ne sme dozvoliti da jedna takva "izuzetna osoba" kao Groening postane rob paragrafa. Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrajine Bayern označilo je njegovo delovanje kao "slobodno delovanje ljubavi".

Ali u čemu je, zaista, bila tajna Brune Groeninga?

Mnogi drevni narodi su govorili o životnoj energiji koja snabdeva ljudsko telo i od koje zavisi njegov rad. Stari kinezi su ovu energiju nazivali chi i znali su da ona teče posebnim kanalima, ili meridijanima snabdevajući tako sve organe. Bolest nastaje, kako su shvatali stari kineski lekari, kada dođe do smetnji u protoku te energije kroz meridijane.  I u indijskoj filozofiji postoji takvo shvatanje o životnoj energiji. 

Indijski mudraci su znali da postoji jedno praiskonsko svetlo (prana), koje čovek može primiti u sebe. To svetlo je za njih životna snaga. Na sličan način je o tome govorio i Bruno Groening, samo što je u njegovom slučaju ova energija poticala od Boga i on ju je nazivao Heilstrom (“isceliteljska struja/energija”).

Kako bi se primila Heilstrom potrebno je da tražilac pomoći sedi sa dlanovima okrenutim prema gore. Ruke i noge ne treba ukrštati kako bi tok energije ostao ne prekinut. Razmišljanje o bolesti kao i brige treba najozbiljnije sprečiti i potrebno je misliti na nešto lepo. Kada Heilstrom teče kroz tijelo, ona prolazi  kroz organe koji su opterećeni bolešću i tada dolazi do čišćenja i isceljujućeg delovanja.

Pri tome može doći do bolova koji ukazuju na to da se odvija čišćenje tela. Budući da bolest nije ono što Bog želi vašem biću, postupno dolazi do njenog odstranjivanja iz tela. U pojedinim slučajevima to se može i spontano događati. Potrebno je, takođe da čovek više nije u svojim mislima opsednut bolešću i treba misliti na to da za Boga ne postoji “neizlečivo”.

Mi smo sa svih strana okruženi talasima zdravlja i sve što treba da uradimo je da ih primimo u sebe. Da bi se protok isceljujuće energije održao, svi se moraju svakodnevno “otvarati” (Einstellen) za Heilstrom.

Bruno Groening svoje učenje nije studirao, ili razvio, već mu je ono duhovno dato. On je u svojim predavanjima o verovanju polazio uvek od uticaja duhovnih snaga na čoveka. Uticaj tih snaga je veći što ih osoba više prihvata. U te duhovne snage spadaju posebno misli, a moderna nauka sve više to i potvrđuje.

 U svojim predavanjima govorio je dosta i o tome koliko greše ljudi koji veruju da samo jelo i piće održavaju telo u životu. Objasnio je to na primeru jednog paralizovanog čoveka, koji dobro jede i dovoljno pije, pa mu ipak sve to ne pomaže da pokrene paralizovane noge i ruke.

Osnovne zakonitosti i pravila delovanja isceljujuće struje prema Bruno Groeningu su:

• "Ja nisam ništa, Gospod Bog je sve."
• "Najveći lekar za sve ljude jeste i ostaje Gospod Bog."
• "Veruj i uzdaj se u to, da Božja snaga leči i pomaže."

Ova tri citata sadrže suštinu isceljenja duhovnim putem. Bog je život. On šalje snagu, životnu snagu koja je sve stvorila i koja sve održava u životu. Čovek mora samo naučiti kako da tu snagu svesno primi. Čovek je više nego samo telo.

On je duh, ima dušu i u ovom životu živi u jednom telu. Njegov zadatak je da to telo održava u zdravom stanju. Za zdrav život nije dovoljna samo hrana, nego je potrebna i duhovna energija. Ona leči i pomaže, a ne čovek. Čovek može da bude samo posrednik. Tako je i Bruno Groening u sebi video samo posrednika a ne onoga koji leči. Zbog toga je za sebe lično odbijao svaku zahvalnost. "Nemojte zahvaljivati meni, nego Bogu. To je Njegovo delo", govorio je.

Nikome nije obećavao zdravlje, niti branio odlazak lekaru. Naprotiv, uvek je govorio da treba imati poverenja u svog lekara. Svakoga je molio, da posle isceljenja još jednom ode na lekarsku kontrolu. Odlučno je odbijao novac, jer zdravlje je dar Božji, koji čovek nikada ne može da zahteva, a još manje da kupi.

Svojim radom i čudesnim promenama koje je unosio u ljude, Bruno Groening je nastavio da živi mnogo duže nego što je to bio njegov fizički, zemaljski život. On živi kroz posebna udruženja ljudi stvorena na temeljima njegovih predavanja nazvanih “Krug prijatelja Brune Groeninga”.

Ova udruženja postoje u čitavom svetu, na skoro svim kontinentima i nastavljaju prenošenje učenja koje je dovodilo, a i danas dovodi, do velikog broja isceljenja. Članstvo u krugu prijatelja Brune Groeninga je u svakom trenutku dobrovoljno i besplatno, kao što je i nezavisno o nacionalnoj, ideološkoj, ili verskoj pripadnosti. Sve aktivnosti se sprovode bez novčanih nadoknada, a svi troškovi se pokrivaju iz dobrovoljnih priloga.

Bruno Groening nikada nije tražio novac, što predstavlja pravu retkost u svetu koji je porobljen novčanom masom. Moglo bi se reći da je on bio jedan od retkih koji su se mogli nazvati slobodnim.

Sudbina je, ipak,  htela da “Čudotvorni doktor”, čovek koji je iscelio na hiljade ljudi, oboli od “nepravde” i od nje i umre. Tokom serije sudskih procesa protiv njega, koji nikada nisu završeni, zabranjeno mu je da vrši masovna isceljivanja i drži predavanja.

On je to i sam najavio i predvidio, a takođe je rekao: “Ako mi zabrane delovanje, izgoreću iznutra.”

U suštini, njegova supruga i doktor su se složili da se u dokumenta upiše rak kao uzrok smrti, jer je stvarni uzrok smrti (unutrašnje izgaranje) bilo medicinski neobjašnjivo.
Pred smrt, on je obavio konsultacije sa ljudima zaduženim za rad novog Društva i odredio kako dalje izgrađivati njegovu zaostavštinu. Umro je  u januaru, 1959. godine, u Parizu.



Milan Bojić za Sensa magazin